Ој болести судбино наша,
ти си многе песнике, рањене душе
узела себи, и они осташе у песмама
са болом и уздасима својим.
Како онда разумети речи светог старца Пајсија,
да је више користи имао од болести,
него од свих подвига својих?
Људски тешко, али истинито.
Ој болести ево те опет са нама,
да бисмо призивали Оце и чудотворце
и као слепи Вартимеј, викали још јаче
да нас Господ чује и помилује.
Ој болести ти си друга наша,
и ноћу и дању ту си.
Ти си наша пратња до гроба,
где те у земљи остављамо
и прелазимо безболној Светлости
вечном миру и покоју нашем.
Нема коментара:
Постави коментар