„Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме - ко чита да разумије - тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе; и који буде на крову да не силази да узме што му је у кући; и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу. Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они. Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. Ето вам казах унапријед.“ (Мт 24, 15-25).
Господ говори о некој гнусоби опустошења, о којој је писао још пророк Данило. Сматрало се да је пророк помињао гнусобу опустошења у храму, који ће бити разорен и у ком се неће приносити жртва Богу. Али шта Господ има у виду? Видели смо седамдесет година опустошења, када су се рушили храмови и заиста је била гнусоба у храму, ипак, је ли то сав одговор?
У сваком храму постоји престо и жртвеник, на ком се приноси бескрвна жртва Господа Исуса Христа, жртва љубави. Али у молитви, кад се свештеник моли на Литургији, стоје овакве речи: „Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну жртву“. То јест, жртву од речи (слова).
Оци Цркве, тумачећи овај јеванђелски одељак, кажу да је главни жртвеник срце човека. Оно може принети жртву љубави Бога према нама, оно може одговорити Богу, прославити Га.
Срце је центар човекове личности, средиште читавог живота, место где силази Господ. То је истовремено и рај и ад, како пишу свети оци. Управо је у тај ад Господ сишао и разрушио га, ослободио из њега заробљеника – човекову душу која је поробљена. И када је срце почело да узноси Богу славу, жртвеник је почео да правилно ради.
Али сад видимо да се по читавом свету око жртвеника сакупљају облаци, кад се Реч Божија одбацује и Закон Божији ништа не вреди, а људе који га се придржавају почињу да гоне и исмевају. Уводе се закони који директно нарушавају Законе Божије и многи се са тим саглашавају. Није ли то гнусоба опустошења?
И шта да радимо кад видимо ту гнусобу опустошења и желимо да наш жртвеник остане чист, неоскрнављен? Господ каже шта да радимо: тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе. Јудеја овде није само географско место или држава. Апостол Павле пише: није оно Јудејац што је споља, него је оно Јудејац који је то изнутра (Рим 2, 28-29) – то јест, који су примили Христа и остају Му верни. Тако, они који су у Цркви, нека беже у горе. Али у какве горе? Ми, на пример, немамо горе... Свети оци говоре о духовној висини: горе имајмо срца – ка Богу.
Господ наставља: који буде на крову да не силази да узме што му је у кући; и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје. „Гнусоба опустошења“ предлаже идола уместо Бога. Све што човек учини својим циљем уместо Бога, вечног живота и Његовог Царства, идол је. Ко каже: „Господ и Бог – то је моје благо и циљ живота“, тај ће се спасти. Ко се прилепи било чему овде, на земљи - погинуће.
А тешко трудницама и дојиљама у те дане.Зашто? Те жене више од свих имају потребу за хлебом насушним и миром, а то може бити немогуће. Изабравши Христа, можете бити изложени не само хладноћи и глади... Овај одељак се може казати и другим Христовим речима: који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан (Мт 10, 37). Ко прави компромис са савешћу да би сачувао живот тела – свог или своје деце, погубиће и себе и своју децу. Људима је веома тешко да изаберу – Бог и вечни живот, или овај живот. За то се треба спремати.
Молите се Богу да не буде бјежање ваше у зиму... Зима је хладноћа. Када је у срцу хладноћа, оно неће издржати искушења и недаће. Молите се да у вашем срцу буде пролеће, да изданци живота почну да избијају. Молите се да душа до тог времена не буде замрзнута, него да оживи.
И ако се не би скратили дани они, нико не би остао... Неће Бог допустити преко снаге и ограничиће патњу.
Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте... У те дане ће извршити замену. Овде на земљи ће обећавати рај. Духовни рат се води ради изабраних. Ко су они? То су они који су чули Христов призив и одговорили срцем: „Да, Господе, ја силно желим да будем са Тобом“. Ради душа тих изабраних ђаво ратује. Он хоће да све потчини себи, да би издали Христа и Његову љубав.
***
Почео је Петровски пост, и ми треба да бирамо само Бога, да приступимо посту смирено – у одбацивању греха и предавању себе Богу: ја се не могу очистити сам, али хоћу.
И хајде да у овом посту не планирамо: урадићу ово и оно... Хајде да се предамо Богу. И Господ који нас љуби сићи ће у наше срце, умити прљавштину и очистити ђубре које се тамо накупило, и осветити све Својом светлошћу.
Протојереј Јевгениј Павељчук
превод: Мирјана Милетић
извор:
https://obitel-minsk.ru/chitat/den-za-dnyom/2019/samyj-glavnyj-zhertvennik-eto-serdce-cheloveka
Господ говори о некој гнусоби опустошења, о којој је писао још пророк Данило. Сматрало се да је пророк помињао гнусобу опустошења у храму, који ће бити разорен и у ком се неће приносити жртва Богу. Али шта Господ има у виду? Видели смо седамдесет година опустошења, када су се рушили храмови и заиста је била гнусоба у храму, ипак, је ли то сав одговор?
У сваком храму постоји престо и жртвеник, на ком се приноси бескрвна жртва Господа Исуса Христа, жртва љубави. Али у молитви, кад се свештеник моли на Литургији, стоје овакве речи: „Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну жртву“. То јест, жртву од речи (слова).
Оци Цркве, тумачећи овај јеванђелски одељак, кажу да је главни жртвеник срце човека. Оно може принети жртву љубави Бога према нама, оно може одговорити Богу, прославити Га.
Срце је центар човекове личности, средиште читавог живота, место где силази Господ. То је истовремено и рај и ад, како пишу свети оци. Управо је у тај ад Господ сишао и разрушио га, ослободио из њега заробљеника – човекову душу која је поробљена. И када је срце почело да узноси Богу славу, жртвеник је почео да правилно ради.
Манастир Вазнесење |
И шта да радимо кад видимо ту гнусобу опустошења и желимо да наш жртвеник остане чист, неоскрнављен? Господ каже шта да радимо: тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе. Јудеја овде није само географско место или држава. Апостол Павле пише: није оно Јудејац што је споља, него је оно Јудејац који је то изнутра (Рим 2, 28-29) – то јест, који су примили Христа и остају Му верни. Тако, они који су у Цркви, нека беже у горе. Али у какве горе? Ми, на пример, немамо горе... Свети оци говоре о духовној висини: горе имајмо срца – ка Богу.
Господ наставља: који буде на крову да не силази да узме што му је у кући; и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје. „Гнусоба опустошења“ предлаже идола уместо Бога. Све што човек учини својим циљем уместо Бога, вечног живота и Његовог Царства, идол је. Ко каже: „Господ и Бог – то је моје благо и циљ живота“, тај ће се спасти. Ко се прилепи било чему овде, на земљи - погинуће.
А тешко трудницама и дојиљама у те дане.Зашто? Те жене више од свих имају потребу за хлебом насушним и миром, а то може бити немогуће. Изабравши Христа, можете бити изложени не само хладноћи и глади... Овај одељак се може казати и другим Христовим речима: који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан (Мт 10, 37). Ко прави компромис са савешћу да би сачувао живот тела – свог или своје деце, погубиће и себе и своју децу. Људима је веома тешко да изаберу – Бог и вечни живот, или овај живот. За то се треба спремати.
Молите се Богу да не буде бјежање ваше у зиму... Зима је хладноћа. Када је у срцу хладноћа, оно неће издржати искушења и недаће. Молите се да у вашем срцу буде пролеће, да изданци живота почну да избијају. Молите се да душа до тог времена не буде замрзнута, него да оживи.
И ако се не би скратили дани они, нико не би остао... Неће Бог допустити преко снаге и ограничиће патњу.
Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте... У те дане ће извршити замену. Овде на земљи ће обећавати рај. Духовни рат се води ради изабраних. Ко су они? То су они који су чули Христов призив и одговорили срцем: „Да, Господе, ја силно желим да будем са Тобом“. Ради душа тих изабраних ђаво ратује. Он хоће да све потчини себи, да би издали Христа и Његову љубав.
***
Почео је Петровски пост, и ми треба да бирамо само Бога, да приступимо посту смирено – у одбацивању греха и предавању себе Богу: ја се не могу очистити сам, али хоћу.
И хајде да у овом посту не планирамо: урадићу ово и оно... Хајде да се предамо Богу. И Господ који нас љуби сићи ће у наше срце, умити прљавштину и очистити ђубре које се тамо накупило, и осветити све Својом светлошћу.
Протојереј Јевгениј Павељчук
превод: Мирјана Милетић
извор:
https://obitel-minsk.ru/chitat/den-za-dnyom/2019/samyj-glavnyj-zhertvennik-eto-serdce-cheloveka
Нема коментара:
Постави коментар