Данас када Света саборна и апостолска Црква празнује Сабор Светог архангела Гаврила, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Епископу Јустину саслуживали су: архимандрит Јован (Никитовић), игуман Манастира Вујан, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, Архијерејски намесник таковски, протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић,парох пети горњомилановачки.
Сабор Светог архангела Гаврила је велика радост за Цркву Христову зато што прослављамо онога који је Пресветој Богомајци благовестио да ће зачети и родити Сина и назваће га Христос. То је неизмерна радост за човека, јер ће се родити Богочовек Христос Спаситељ Света. Такође, у читавој историји човечанства у Старом и Новом Завету јавља се благовесник Гаврил, као што и самим мироносицама објављује радосну вест да Христос је васкрсао и да није у гробу.
Манастир Вујан је највероватније првобитно био изграђен у 16. веку (или чак у време Немањића), а на тим темељима је 1805. године подигнута садашња Црква која је барокне архитектуре и фрескосликарства .На старим темељима подигао га је Никола Милићевић (Луњевица),који је сахрањен као ктитор у самоме храму. У манастиру се налазе мошти непознатог вујанског светитеља из 13. века. Једна од занимљивости манастира је то да је извесно време свога земаљског живота у њему боравио блаженопочивши Патријарх српски Павле.Патријарх Пале, тада као Гојко Стојчевић који је био тешко болестан од туберкулозе. Он се молио и измолио исцелење од непознатог вујанског светитеља, а за узврат ручно је изрезбарио крст и приложио га манастиру. Крст се данас налази у манастиру, са натписом: О исцељние приложи раб Божији Гојко.
Данас братство и сестринство чине игуман Јован Никитовић и његова сестра по крви и Христу мати Јелена (Никитовић).
Епископ Јустин је у својој беседи рекао да се радује што овде данас служи. Истакао је да се радује и благодари Богу што је Цркви даривао оца Јована (Никитовића), који је прошао разна времена и опстао и остао као монах. Епископ Јустин је заблагодарио верном народу што долази и помаже ову светињу. Тако треба да наставе да чине ради свог духовног пута и спасења. Владика се осврнуо на јеванђелско читање и рекао да се не молимо као фарисеји, већ да у срцу своме схватимо када чинимо грех и да принесемо покајање. У молитви Оче наш молимо се Богу: да буде воља твоја и на земљи као и на небу. Тамо су и девет анђеоских чинова. Они су невидљиви за наш очињи вид. Господ од нас очекује да растемо у меру раста висине Христове. За то су нам неопходни многи подвизи. Лако је да се жртвујемо за праведника, а тешко за грешника јер је за то потребна велика љубав. Архангели и анђеоски чинови су наши заштитници и треба да им се молимо и они ће нам бити помоћници.
У својој беседи владика Јустин је рекао да на Небу нема нерада и да тамо Господа сви славе једним устима, једним срцем, једном душом: Свет, Свет, Свет Господ Сведржитељ испуни се Небо и земља славе Твоје. Тако и ми требамо да славимо Бога Оца, Сина и Духа Светога у све векоке векова.
На Светој Литургији се причестио велики број народа, а у наставку је пререзан славски колач. На крају је приређена пригодна трпеза љубави, на којој се присутнима обратио игуман Јован, речима благодарења Епископу Јустину, оцу и пастиру свих нас, као и верноме народу на помоћи и љубави коју показују према манастиру..
Чтец Петар Ђерковић
извор: eparhija-zicka.rs
Манастир Вујан је највероватније првобитно био изграђен у 16. веку (или чак у време Немањића), а на тим темељима је 1805. године подигнута садашња Црква која је барокне архитектуре и фрескосликарства .На старим темељима подигао га је Никола Милићевић (Луњевица),који је сахрањен као ктитор у самоме храму. У манастиру се налазе мошти непознатог вујанског светитеља из 13. века. Једна од занимљивости манастира је то да је извесно време свога земаљског живота у њему боравио блаженопочивши Патријарх српски Павле.Патријарх Пале, тада као Гојко Стојчевић који је био тешко болестан од туберкулозе. Он се молио и измолио исцелење од непознатог вујанског светитеља, а за узврат ручно је изрезбарио крст и приложио га манастиру. Крст се данас налази у манастиру, са натписом: О исцељние приложи раб Божији Гојко.
Данас братство и сестринство чине игуман Јован Никитовић и његова сестра по крви и Христу мати Јелена (Никитовић).
Епископ Јустин је у својој беседи рекао да се радује што овде данас служи. Истакао је да се радује и благодари Богу што је Цркви даривао оца Јована (Никитовића), који је прошао разна времена и опстао и остао као монах. Епископ Јустин је заблагодарио верном народу што долази и помаже ову светињу. Тако треба да наставе да чине ради свог духовног пута и спасења. Владика се осврнуо на јеванђелско читање и рекао да се не молимо као фарисеји, већ да у срцу своме схватимо када чинимо грех и да принесемо покајање. У молитви Оче наш молимо се Богу: да буде воља твоја и на земљи као и на небу. Тамо су и девет анђеоских чинова. Они су невидљиви за наш очињи вид. Господ од нас очекује да растемо у меру раста висине Христове. За то су нам неопходни многи подвизи. Лако је да се жртвујемо за праведника, а тешко за грешника јер је за то потребна велика љубав. Архангели и анђеоски чинови су наши заштитници и треба да им се молимо и они ће нам бити помоћници.
У својој беседи владика Јустин је рекао да на Небу нема нерада и да тамо Господа сви славе једним устима, једним срцем, једном душом: Свет, Свет, Свет Господ Сведржитељ испуни се Небо и земља славе Твоје. Тако и ми требамо да славимо Бога Оца, Сина и Духа Светога у све векоке векова.
На Светој Литургији се причестио велики број народа, а у наставку је пререзан славски колач. На крају је приређена пригодна трпеза љубави, на којој се присутнима обратио игуман Јован, речима благодарења Епископу Јустину, оцу и пастиру свих нас, као и верноме народу на помоћи и љубави коју показују према манастиру..
Чтец Петар Ђерковић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар