ВРЕМЕ ЗНА

 

   Некада давно, на Земљи је постојало острво, на којем су живеле све духовне вредности. Али једном су оне приметиле, да острво полако тоне под воду. Све вредности су се укрцале на своје бродове и отпловиле. На острву је остала само Љубав. Она је чекала до последњег тренутка, а када више ничега није било - и она је пожелела да оде са острва...
   Тада је она позвала Богатство и питала да дође на његов брод, али Богатство је одговорило: "На мом броду има много драгоцености и злата, за тебе овде нема места."
   Када је поред ње пловио брод Тиге, она је и Тугу питала исто, али одговор је био: "Извини, Љубави, ја сам толико тужна, да ћу заувек остати у самоћи."
   Тада је Љубав видела брод Гордости и питала је за помоћ, али она је одговорила да Љубав нарушава хармонију на њеном броду.
   Поред је пловила Радост, али она је била тако заузета весељем, да није ни чула позиве Љубави.
   Тада је Љубав сасвим пала у очај. Али одједном је чула глас негде позади: " Хајде, Љубави, ја ћу те повести са собом": Љубав се окренула и видела старца. Он ју је довео до копна, и када је отпловио даље, Љубав је схватила, да је заборавила да пита за његово име.
   Тада се она обратила Спознаји: - Реци ми, Спознајо, ко ме еј спасао? Ко је био тај старац?
   Спознаја је погледала на Љубав: - То је било Време. - Време? - упитала је поново Љубав. - Али зашто ме је оно спасило?
   Спознаја је још једном погледала на Љубав, а потом у даљину, куда је отпловио старац: - Зато што само време зна, колико је у животу важна Љубав.

   Превела са руског: Дијана Лазаревић
   ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР; МАЈ/ЈУН 2019.