УСПЕЊЕ КНЕЗА КАЗАРА

Човек сам
У смрт забоден
Као ексер
У тврдо дрво

И бојовници моји
Исто људи
Исто забодени
Уроњени
И нема им спаса
Нема наде

То што се
Крв лије
И наша и ина
И мачеви
Подижу високо
И сурвавају
На непријатеља

Не вреди
Ни то
Што је змија
Под мојом ногом
Већ душу
Испустила
Ни што се змај
Спрема
Да уђе у витезове

Нема нам спаса
До Речи

Само она
Као клешта
Може нас
Једног по једног
Ишчупати
О, запали се  траво*
Зиде сруши
Аде стропоштај
Поље усправи

Човек сам
Завет сам
Са светлом свећом
Горе пламичци
По свитку
Испрекрштаних копаља
И илуминација
Мрља и светла

Пламичак сам
Уље је моје
Крв проливена
Ново вино
Које тражи
Тело
Мехове нове

Човек сам
Завет сам
Пламичак
Нова твар


*Васко Попа

  Александар Марић

  Ивањдан 2019.
  извор: aleksandarmaric.blogspot.com