ИЗ РУСИЈЕ СА ЉУБАВЉУ 1

   
   МОЛИТВЕНИЦИ И ИКОНЕ

   Педесетих година 20. века у Тројице - Сергијевој Лаври јеромонах продаје иконе - омање, неугледне, штампане прилично слабом бојом. један се жали:
   - Оче, па зар немате боље иконе, онако старинске, византијске?
     Јеромонах одговара:
   - Какви сте ви молитвеници, такве су вам и иконе.


   НИЈЕ НАШ

   Владика прича неки "буђав" виц, и сви свештеници се грохотом смеју. Само један ћути. Владика пита архијерејског заменика:
   - А што се онај не смеје?
   - Он, преосвећени, није из наше епархије.


   КО ЈЕ ТАМО?

   Дошла жена први пут на исповест. не зна скоро ништа о вери. Да би је подстакао на покајање, свештеник каже:
   - Гледај налоњ, и на њему крст. Ко је распет на крсту?
   - Не видим, баћушка, нисам понела наочаре.

  ЧУДНИ АКАТИСТ

   Руси много воле акатисте, али се понекад деси да се у писању истих промаши. Свештеноисповедник Атанасије (Сахаров), чувени литургичар, као пример промашаја наводио је акатист једном преподобном, који је живео на обали језера на далеком Северу Русије. О њему се мало знало, па је писац акатиста морао да домишља. То је изгледало овако: " Радуј се, у језеро си мрежу бацао; радуј се, пуно риба на обалу си је извлачио; радуј се, рибе си из ње вадио; радуј се, на обали си ватру подлагао; радуј се, чорбу си себи кувао. Чорбу си јео и Богу певао: Алилуја".


   КАКО ЈЕ НА ГРОБЉУ?

   У Русији се сматра да је служба у гробљанској цркви за свештеника добра, јер се много заказују помени и парастоси. Пита владика свештеника кога је недавно преместио на службу у гробљанску цркву:
   - Како је, оче, на новом месту службовања?
   - Одлично, владико. Од када ме преместисте на гробље, просто сам оживео.


   ЧУДО

   Ђак богословије одговара на испиту, о чуду умножења хлебова, па каже:
   - Тада је пет људи појело пет хиљада хлебова, и наситило се.
   Испитивач вели:
   - Да ти кажем, брате, и то је чудо!


   ОД ОСМЕХА ДО ПРЕМУДРОСТИ, Очев дом, Београд, 2015.