КИСЕОНИК ЗА ДУШУ

 
   Молитва није дуг, односно није: „Ради то, а ако не будеш радио, отићи ћеш у пакао!“ Она је кисеоник за душу. Потребна нам је да бисмо живели. Ко неће да се моли, не мора, али свакако ће у животу увидети да ће стално бити у пометњи и паници – „Неко ми је нешто рекао, и сав се тресем!“
   А шта је молитва? Кажемо да је она додир са Христом. Додирнемо ли ми Бога на светој литургији, у молитви? Доказ за то ће бити наша срећа: ако си срећан, тиме доказујеш да заиста имаш искуство тог додира у свом унутрашњем врту душе. Али ако ниси срећан и носиш у себи оно о чему говоре многе жене – роптање, гунђање, притужбе, незадовољство, ако мислиш да су сви криви пред тобом и да се нешто стално ради како не треба, нека грешка се обавезно прави, онда је Христов мир далеко од тебе.
   Молитва сједињује човека са Христом, и зато кажемо да она има велику снагу. Свака молитва. Реци шта хоћеш, како хоћеш, само говори Христу. Хоћеш да кажеш „Оче наш“? „Царе Небески“? Давидове псалме? Молебни канон Пресветој Богородици? Акатист Богородици? Све је то добро, али главно је: Господе Исусе Христе, помилуј ме...
   Исусова молитва "Господе Исусе Христе, помилуј ме!" садржи пет речи, али тих пет речи те поставља пред Престо Божији; пет речи смештају у тебе Христа и чине те блиским Њему.
Понекад кажемо: "Ја хоћу да се помолим, али немам времена". Спремаш ли ручак? Моли се! Мешаш јело у шерпи? Сваки пут кад промешаш кашиком, реци: Господе Исусе Христе, помилуј ме! И док спремаш храну, у тебе улази Божија благодат, улази целокупан миомирис тог имена, улазе животни сокови тог имена. Исусово име је пуно сокова који дају живот, благослова, силе.
   Знаш ли шта значи стално изговарати нечије име? Говорити стално: Господе Исусе Христе, помилуј ме, призивати некога да дође? Кад на пример кажеш: "Исусе мој!", "Пресвета Богородице, помози ми!", "Свети Анђеле!", "Свети Нектарије!" - зар они неће доћи? Доћи ће.
Када зовеш некога по имену, тада име изражава присуство и живо осећање тога кога зовеш. Када призовеш Бога, кад призовеш Христово име, Он долази ту где си ти. Кад имаш било какакав проблем и кажеш: "Исусе мој! Господе Исусе!" - и зовеш Га, Христос долази.

   Ако схватиш да је главно питање твог живота Христос, а не ти, и не ја, и не новац, нити ишта од онога што нас заокупља, знаш ли шта ће тада бити? Умирићеш се. Исцелићеш се. Сви проблеми које имамо: психолошки, потиштеност, болести, наши душевни проблеми и други проблеми исто - знаш ли зашто их имамо? Јер апсолутизујемо релативно, јер се у нечему заглавимо, постајемо зависни, заносимо се, доживљавамо нездраву љубав.
   Нека твоја прва мисао сваког дана кад отвориш очи буде Христос. Дај свом уму потребну храну, молитву са именом Христовим, уместо да му износиш бриге, стрепње, немире и проблеме дана који те чекају, само отвори очи.
   Хајде да размишљамо о Христу, хајде да у сваком дану који почне нађемо време да се мало помолимо, да кажемо нешто мало, узнесемо молитву "Господе Исусе Христе, помилуј ме" откад се пробудимо. Да прочитамо молитве које нам препоручује духовник. Неки читају део јутрења, други шестопсалмије, трећи се моле по молитвенику. Свако има своје правило које је духовник препоручио. Хајде само да га не заборављамо.
   Чак и кад устанеш да се обучеш, док скидаш пиџаму и одлажеш је, помоли се опет, говорећи: "Господе, како се ја свлачим, тако и Ти свуци са мене страсти и егоизам", а потом, кад се облачиш, говори: "Господе, како облачим кошуљу, џемпер и обућу, тако и Ти мене, Господе, обуци у смирење, обуци овај дан у љубав, а мене у смирење". Умивајући се, опет говори: "Господе, како ја умивам лице, тако и Ти умиј мене Пресветим Духом, дарујући ми благодат Духа Твога Светога".
   Веома је добро увек наћи време за молитву током дана. Наравно, треба да се молимо усредређени и у самоћи, али како је ритам нашег живота грозничав и брз, јер се у наше време догађа неко тотално убрзавање свега, биће добро ако нађемо време и молимо се у свако доба.
Знате ли како је добро да воз иде, а ти се молиш, освећујући дубине земље, освећујући простор и људе поред тебе, јер Божија благодат се распростире около. Стојиш, на пример, у реду, да платиш рачуне, или чекаш у банци, или у пекари да нешто купиш. Хајде да претворимо то у навику, хајде да постављамо нов почетак сваког дана, молећи се у те минуте кад можемо, којих је, ако их саберемо од ујутру до увече, много. Кад их сложимо, можда се испостави да их је свега неких пола сата, али веома је добро да нам молитва постане навика.
   Свети Никодим Светогорац назива те мале молитве "устрељујућим". Шта то значи? Значи да су оне као стрела коју избацујеш из лука своје душе ка Богу, и оне достижу циљ кад кажеш: "Господе Исусе Христе, помилуј ме".
   Веома је добро излазити из куће са молитвеним расположењем и враћати се такође са молитвеним. Моли се пре разговора са колегама, кажи неку реч Христу: "Господе, просвети ме шта да му кажем". Или пре него што уђеш у неку канцеларију: "Да ме не протумаче погрешно, да се не посвађамо." На пример, неко од сарадника ти се грубо обраћа, а ти се уздржавај, претварајући ситуацију у молитву и говорећи: "Господе, просвети ме".
   И тако, од данашњег дана, наша прва мисао, и сав остали дан такође, сав наш живот и догађаји у њему, да буду наквашени молитвом.

   Архимандрит Андреј Конанос
   превод: Мирјана Милетић
   извор: monastery.ru