Драган Хамовић, ЗМАЈ СА МАГЛИЧА

Из књиге у припреми РОЂЕН КАО ЗМАЈ ("Пчелица", Чачак, илустратор Младен Анђелковић)


Кад год се поврати с тврђаве Маглича
Штошта би могао змај да нам наприча.

Као надзорника Ибарској клисури
Далеки владалац овај град истури.

Град Маглич, надређен стрмом околишу,
Одатле змајеви терен контролишу.

Ноћи на том месту чуда производе:
Искоче из земље, из горе, из воде.

Сваки час, одасвуд, могу те напасти
Шишмиш ескадриле, пискаве сабласти.

Свакакве прилике змају се причине
До јутра и брујне звоњаве Жичине.

Тукле су некада напасти реално,
О том се причало, још више певало.

Одбрана горе је – а будно зло доле,
Змајеви осташе, тврђава одоле.

Али ток времена, његове навале
Парче по парче зидина развале,

Време камен глође и нема помоћи,
Град висок надзире чувар даноноћни.

Змај ћути: што данас видиш на Магличу
За тужну је песму и није за причу.