ЗАУПОКОЈЕНА ЗА ПРЕДРАГА РИСТИЋА

Дивно су клекли облици
У зеници мајстора

           Васко Попа


Да ли те чека
Кућа на дрвету
Облика праисторијске
Барке
Сада необрушиме
Којом пловио си
И пловиш
Ка пучини са које су
Све звезде и људи
Подједнако удаљени*

(или је то само
Била назнака
Више мере
Тајна наслаганих
Цивилизација)

Неимаре,
Срце ти се,
Димно кадило,
Равномерно њихало**
Метроном
Будућих храмова
Које си у сазвучјима
Препознавао
И одгонетао

Византинче,
Који си ка
Обрушеним зидинама
Викао и вичеш
И од еха само
Теби разумљивог
У Духу
Слагао циглу по циглу
Камен по камен

Подај Господе
Жиждитељу Предрагу
Неимару Раду Новом
Мирну воду
Избрушен тон
Сагласје стамености
И духа

И сваку куполу
Апсиду, позлати
А глуве просторе
И погрешне прорачуне
Опрости, озвучи, исправи

Амин

* Ненад Бургић

** Јелена Шварц


  Александар Марић
   извор: aleksandarmaric.blogspot.com