Време је за пост. Да ли се питамо због чега постимо. Заправо, много је разлога. Један од битнијих разлога јесте тај да разумемо колико смо благословени. Ми не постимо због тога што је храна лоша, напротив, храна је веома добра. Она је благослов од Бога. Кад се у животу не трудимо довољно ми можемо тај дар да примимо као “здраво за готово“. У неким земљама, као што је то случај у Америци, баци се 40% хране. То значи да се приближно баци онолико колико се и поједе. С друге стране, око осамсто седамдесет милиона људи широм света нема довољно хране за живот. Сва храна која се баци била би довољна да нахрани те људе. Ако бацамо толико много хране да ли смо захвални Богу што нас храни? Или храну узимамо, тек тако "здраво за готово“.
Пост значи да се уздржавамо од мрсне хране, да једемо једноставну храну, и у мањој количини. То, значи, остати и помало гладан, и јести с мање уживања, али и даље бити захвалан Богу за сваки залогај. Истина је да пост може бити тежак, али то је само за краћи временски период, за разлику од оних осамсто седамдесет милиона људи у свету који то искуство имају у свакодневном животу. Понекад ценимо ствари тек онда кад их више немамо.
Ако хране имамо увек, и довољно, корисно је да се неко време одрекнемо одређене врсте хране, као што то чинимо за време поста. Јер, можда ће пост променити наш однос према храни кад следећи пут будемо имали славље. Можда ће нам помоћи да узимамо храну са молитвом у срцу, захваљујући Богу за сва добра која нам даје. Зато будимо благодарни Богу кад постимо да бисмо Му били захвални и кад мрсимо.
Грчка Православна Архиепископија у Америци
Одељење за рад с омладином
Нема коментара:
Постави коментар