Епископ Фотије, КОСОВО (СРБ/EN)

Косово је жртвено поље

наше, где кости јунака

осташе и гле у црвене

божуре процветаше, да

нас сећају на крв

мученика, Обилића и

цара Лазара и осталих

косовских јунака и где

год на Косову станеш ту

је гроб и стена, са које

се све српске земље виде

и Заклетва Царева

лепрша, да род српски

увек опомиње: Ко не

дош'о на поље Косово...

И како онда Косово може

туђе бити, кад смо ми сви

на Косову и са Косова,

где светиње наше са нама

осташе, да се заједно

чувамо, док вран гавран са

неба не долети и писмо нам

свето не донесе, да је

земаљско за малена царство,

а Небеско увјек и до вијека.

Kosovo

 

Kosovo is our sacrificial field,

sown with heroes` bones,

and, look, into red peonies

did they blossom,

to remind us of martyrs` blood,

Obilich, Tsar Lazar,

and other heroes of Kosovo.

And wherever you set your foot

in Kosovo –

there lies the grave and a rock,

from which all Serbian lands are seen

and fluttering Tsar`s Oath,

warning Serbian nation:

“Who comes not to Kosovo field…”

Then, how can Kosovo belong to others,

if we are all in Kosovo and from Kosovo,

where our sacred homes remained with us,

so that we guard each other,

until raven flies from skies and brings forth

a blessed letter saying

that the earthly kingdom

is but a passing one,

and the Heavenly -

for all eternity.

 

Bishop Photios

   извор: www.eparhijazt.com

Надежда Петровић: Косовски божури – Грачаница, 1913 (Народни музеј у Београду)