Човек не опажа лепоту очима, него радосним очима, јер једини орган подобан за опажање лепоте јесте радост. Оно што је узвишено човек опажа само некаквим празничним осећањем личног и уопште човековог достојанства. За сусрет са лепотом или са узвишеним човек мора да се припрема: као за празник постом, тј. покајањем које чисти душу. Лепо или узвишено открива се само ономе ко је себе пре тога већ учинио достојним за такав сусрет.
Жарко Видовић, "Његош и Kосовски завет у Новом веку"
Нема коментара:
Постави коментар