Литургији су присуствовали амбасадор Русије и амбасадор и конзул Србије у Црној Гори, Владислав Маслеников, проф. др Зоран Бингулац и Зоран Дојчиновић, представници општинске власти Будве и Херцег Новог са предсједницима општина: Марком Батом Царевићем и Стеваном Kатићем, многобројне званице из земље и окружења.
„Велики дан пред лицем Божијим и свим нашим славним прецима који су живјели на овим просторима на којима ви и ми данас живимо, и на другим просторима наше свете благословене земље Србије и српских земаља. Овдје смо присутни данас у великом броју, камо среће и благослова Божијег, када би овако прослављали све велике наше празнике славећи Бога и гледајући у лице свакога од нас рођенога брата који носи образ и лик Божији, јер је сваки човјек икона Божија“, нагласио је Патријарх.
Kазао је да многи желе да виде Онога који је створио овај свијет, а погледајмо само сваки један другога у свакоме ћемо видјети лик Божији:
„У свакоме од нас је Господ усадио Своју икону и лик, не само нас православне, већ у свакога човјека. Сви су људи створења Божија и ликови Божији, без обзира на боју коже, нацију, културу и степен културе. Сви смо дјеца Божија створења руку Божијих. Данас је велики и благословени дан. Наша црква прије 8 вјекова добила је значајно признање, једну велику улогу међу Цркавама, постала је аутокефална, равна свим другим великим православним Црквама, почевши од Јерусалима, Антиохије, Цариграда…. То превелико дјело издејствовао је Свети Сава, највећа личност наше историје и Свете православне цркве“.
Воља Божија је била да је Свети Сава имао мудрога оца Светога Симеона – Немању, казао је Свјатјеши и изразио дубоко вјеровање да његово напуштање Жиче и Студенице, и одлазак Светоме Сави у Свету Гору, дао великог духовног мудраца, велику личност наше историје. Патријарх је истакао да су Свети Сава и Немања знали да без самосталне Цркве не може бити ни самосталне државе и ту су поставили темељ на којем и данас постоји наша Црква и држава:
„Историјска чињеница је да је аутокефалношћу наше Цркве постала и аутокефална и наша држава. Благодарећи том дару Божијем успјели смо да преживимо страшни средњи вијек под турским ропством које је трајало неколико стотина година. Да нам није било Цркве, која је прихватила улогу државе када је држава нестала, ми данас не би постојали.“
Данас постојимо као народ захваљујући Св. Сави и Немањи, нагласио је Патријарх и подсјетио да доживљавамо и проживљавамо велика искушења, а многи који су зазирали од наше моћи и улоге и славе у историји, потрудили су се да остваре старо римско правило: Подијели, па владај.
„Нажалост, том искушењу смо подлегли у нашем времену, па смо допустили да нас други дијеле и свађају, и да нас одвају једног од другога, те данас доживљавамо велика искушења. Али будући да имамо темељ духовни, имамо и велику благодат Божију, јер данас када смо окупљени овдје са нама су браћо и сестре и многи свети угодници Божији који стоје пред лицем Божијим, они нас неће оставити“, бесједио је Патријарх.
Његова светост је са овога светога мјеста као Патријарх српски поручио да чувамо оно што је суштински и главно у нашој историји, нашој Цркви и култури:
„То је вјера у Господа Исуса Христа. То је сила, то је снага, то је моћ. Господ је ни из чега створио Цркву, Свете апостоле наградио највећим даровима, Божијим благодатним, који су као прости људи основали Цркву Христову која од тада до данас постоји и врши Свету апостолску улогу и у нашем народу и у цијелом свијету.“
Патријарх је упутио апел српском народу да не напушта своја огњишта, јер у туђим земљама многи изгубе свијест о себи, вјеру, те послије 10-ак година забораве коме народу и припадају:
„Неће Господ допустити да нестанемо са лица земље. Све што нам треба дато нам је. Зато упућујем апел вама присутнима, а надам се да тај апел обиђе нашу земљу и отаџбину, али и земље гдје живи наш народ: Не остављајмо своју благословену земљу за коју су највећи синови дали допринос њеном успјеху и напретку, поставили су темеље који нису од данас до сутра. Не напуштајмо своју отаџбину. Ми смо благословени народ, наша култура и историја стоје на чврстим темељима који се не мењају од данас до сјутра“, закључио је српски Патријарх Иринеј.
У ранохришћанској крстионици из VII вијека, која се налази између Храма Рођења Пресвете Богородице и конака, владика Методије је данас крстио новог слугу Божијег Душана а миропомазао га је Његова светост Патријарх српски Иринеј.
„Већ је васкрсла, обновљена и да Бог да да заживи. Бог да благослови Душана, јер је по предању цар Душан 1350. године обновио овај манастир, па ево и Душан се крштава у тој крстионици која је у то вријеме била обновљена.“
Митрополит је поздравио све присутне истичући да је ово велики свети дан и велики Божји благослов.
„Овдје се ова служба Божја наставља 15 вјекова. Данас је наш мали Душан крштен у оној крстионици у којој се крштава скоро од апостолских времена, а која се чува у овај светињи, и наставља се то свето дијело Цркве Божје, дјело просвећења истином Божијом Христовом, вјечном и непролазном, крштавања у име Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави који је призвао Својим распећем и васкрсењем на заједништво и љубав све људе и све земаљске народе.“
Владика је казао да у Цркви нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака, мушког ни женског, Kинеза ни Американца, ни Србина ни Црногорца нити Хрвата или било ког другог:
„То је Црква Божја у којој су једно и зајдено призвани да буду и у времену и у вјечности. То је онај благослов који смо ми примили од древних апостола од Свете браће Kирила и Методија, Наума и Kлимента, од Светог оца нашег Саве – оснивача ове Свете цркве, па онда редом до наших времена, до Светога Василија Острошкога, Петра Цетињскога, до Светог свештеномученика Јоаникија и са њиме постарадалих свештеномученика и новомученика.“
Подсјетио је да је и Подластви сахрањено 80 невиних младића из Грбља, Паштровића, Побора и Маина побијених у она безбожна времена од братоубилачке руке:
„Дај Боже да ово данашње чудо Божије које се догодило овдје, буде измирење браће, призвање на братску љубав и слогу, да се прекине крваво-братоубилачко коло које је трајало овдје и у древна времена, а нарочито од 1941. године, па на овамо. Да се прекине тај братоубилачки дух и да се сви надахнемо духом ове древне светиње, свете крстионице у њој сачуване, Светога храма Светога великомученика цара Лазара који се жртвовао за вјеру православну и вјечно и непролазно Царство небеско.“
Високопреосвећни владика је казао да сви треба да се угледамо на нашега Светога патријарха који је, упркос љекарским упозорењима да не би требао да путује, дошао на позив Грбљана:
„То је велики дар и свима нама, а велики дар је и њему овај народ Божји који га са оваквом љубављу поздравља и дочекује!“
Још једном се захвалио свима добротворима, приложницима ове светиње Божије и овога Светога храма који је шест пута рушен:
„Ево обновљен је и данас љепши него што је икада био и већи сабор, увјерен сам, од свих сабора који су раније бивали око овога Светог храма“, поручио је Митрополит Амфилохије.
„Срећан и благословен овај дан и празник! Сила Часнога крста и молитвено заступништво Св. Лазара крстоносца нека буде са свима вама молитвама Свјатјешег Патријарха наследника Светога Саве! Обиљежавамо 8 вјекова наше Цркве, а она је самостална била, јер је била апостолска. Kада је Свети Сава у Жичи 1222. године говорио своју чувену бесједу о остварењу и држању праве вјере, он је рекао: Ми наслиједисмо од апостола и отаца ово наслеђе, прејемство, апостолство.“
Благословом Његове светости и Светог синода СПЦ додијељена су одликовања – орден Светога Саве онима који су се највише трудили око изградње и обнове манастира Подластва, а које је уручио Његова светост Патријарх српски г. Иринеј: Станку Магуду, предсједнику Одбора за обнову манастира, Марку Царевићу, предсједнику Општине Будва, предузетницима браћи Славку и Момиру Тујковићу и браћи Жарку и Марку Kалуђеровићу. Златним ликом Светога Петра Ловћенског Тајновидца одликовано је више Грбљана.
Сабрање је наставаљено свенародним сабором уз богат културно-умјетнички програм и хришћанску трпезу љубави, коју су домаћини припремили за све присутне.
Прослава 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве, почела је јуче дочеком Патријарха српског и Свечаном академијом на којој је Његова светост Патријарх г. Иринеј поручио да је жива православна вјера у Црној Гори и да је духовна радост у грбаљском манастиру Подластва велико охрабрење за цијело Српство.
***
Манастир Подластва, са црквом Рођења Пресвете Богородице, налази се у близини магистралног пута Будва -Тиват – Kотор, на јужној падини грбаљског села Ластва Грбаљска, по којем је и добио име. Убраја се међу најзначајнија духовна средишта, не само Грбља него целе Боке. Заједно са Михољском Превлаком, која представља 800 годишњи темељ Светосавског православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно место, како Грбља, тако и целог Приморја.
Археолошка истраживања извршена на темељима цркве Пресвете Богородице у Подластви из 1984. године имала су за резултат проналазак остатака ранохришћанске богомоље из 6. века, чиме је дат велики допринос у проучавању средњевековне археологије на тим просторима. Средњовековни центар духовности Грбља добио је још једну духовну вертикалу која га је везала дубоко за темеље хришћанства. Такав, наизглед неочекивани обрт, где се на мјесту чије се оснивање по традицији приписивало цару Душану 1350. године, добио је још већи значај јер је материјалним доказима потврђено његово 15-вековно трајање.
Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. Према истом предању, преко тог дела Приморја, боравећи кратко у ластовској цркви, са оближње морске обале, Свети Сава, први Архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, упутио се у Свету Гору. Исто предање тврди, да је Свети Сава пролазио кроз то место кад је пошао у Јерусалим. Такође, постоји предање о грбаљском пореклу кнеза Лазара Хребељановића.
Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља, сведок бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира.
Посебно свједочанство његовог мучеништва јесте и нова гробница 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата (ту пренијетих и сахрањених 1992. године благословом Патријарха српског Павла), као и страдање свештеномученика Варнаве Бућана, игумана Подластве, убијеног послије великог мучења 1942. г. од братске руке. Узевши у обзир све ово, манастир Подластва би са правом могао носити име „Манастир мученик”.
Манастир је након рушења у Првом свјетском рату освјештао тадашњи Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић, потоњи Патријах српски, а данас 83 године касније, новобновљени манастир освештао је Његова светост Патријах српски г. Иринеј.
Весна Девић
Фото: Јован Д. Радовић
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар