Бомбардовање Жиче био је најтежи удар Епископу Николају, јер је он уложио велики труд око обнове Жиче пре рата. И тешко би преживео вест о страдању Жиче, да се ту није нашао један његов сродник, који га је утешио. Говорио му је: "Страдање Жиче је нешто нормално, јер Жича је увек страдала и дизала се са народом. Сва слава Манастира Жиче и јесте у њеном страдању са народом и за народ. Било би чудно да је Жича остала нетакнута у овом тешком страдању Српскога народа, заправо, Жича би изневерила себе и своју прошлост".
Нема коментара:
Постави коментар