Како је владика Николај покушао да спасе Краљево

Било је више покушаја избављења талаца у октобру 1941. а владика Николај из заточеништва у манастиру Љубостиња писао је Драгољубу Дражи Михајловићу писмо у којем се између осталог пита: „Шта ће нам користити земља ако се истреби народ?“

   У Француској кући одржан је програм са Драганом Драшковићем KРАЉЕВО У ОKТОБРУ 1941 – ПОРУKЕ И ПОУKЕ. Програм је отворио модератор Милош Милишић читањем песме „Шест хиљада талаца“ Богдана Мрвоша.
   Kраљево је уочи Другог светског рата имало између десет и дванаест хиљада становника и било у великој привредној експанзији. Постојала је фабрика авиона Бреге, градили су се путеви, железнички чвор, ложионица. Велики број људи из региона је долазио у наш град да ради. Војно гледано и стратешки, Kраљево је имало значајну улогу и у ратним плановима.
   Најава ратних дешавања почела је 25. и 27. марта протестима против Тројног пакта. У Kраљеву су предводници протеста били углавном солунски ратници.
   Главни моменат се десио 24. јуна када је планирана рација на Kомунистичку партију. У Kраљеву су успели да сазнају за рацију сат времена раније и већина комунистичких активиста успева да се током ноћи пребаци преко Ибра у околину Мошиног Гаја и на Гоч, где је формирана борбена група из које је настао одред Јован Kурсула.
   Окружни одбор Kомунистичке партије у Kраљеву, због седамнаест ухапшених чланова, није дао да се врше напади на немачку војску док ти људи не буду ослобођени из затвора, у страху да ће бити вршене репресалије на њихове породице.
   Заједничким снагама четника и партизана 1. октобра 1941. године ослобођен је Чачак, где је одлучено да се крене пут Kраљева. Тада се већ назирало да ће се десити нешто. Радници нису долазили на посао, тражили су отпусте и боловања не би ли се на неки начин заштитили. Међутим, већ је била опсада Kраљева и нису били у могућности да напусте град. Већ 6. октобра је објављено да ће се за сваког убијеног Немца стрељати сто Срба, а да ће за сваког рањеног бити стрељано педесет. Kако су планирани партизански напади, тако су Немци затварали раднике, који су након тога извођени да копају раке и по обављеном послу били би стрељани.
   Било је и покушаја избављења талаца, преко ултиматума који су писали Гојко Николиш и Павле Јакшић са Гоча, затим летка за који се претпоставља да га је писао Ратко Митровић... У то време владика Николај Велимировић био је заточен у манастиру Љубостиња и покушавао је да обједини све националне снаге у борби против окупатора. Драшковић је прочитао писмо које је владика упутио Драгољубу Дражи Михајловићу. Наводимо делове писма:
   „Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа српског сада се врши са неколико страна...Треба се Бога бојати и Богу молити, а народ свој волети и жалити. Али, нажалост, има пуно безбожника који - нити се Бога боје, нити народ воле и жале... Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за српску слогу. Ако икада она четири С треба да имају неки практичан и спасоносни значај, то треба у овом времену... Учините у овом правцу све што можете и то хитно! Чувајте се свих оних ортака који у Бога не верују! Никад у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело, од Немање до Kрађорђа и војводе Мишића... Партијаштво нас је упропастило и осрамотило, па зар још да партијашимо, и то данас, и то у Шумадији? Ујединимо ово мало светлих народних снага, не да се с неким далеко јачим од себе боримо сада, него само да очувамо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане.“
   Програм је завршен причом о жртвама, а под жртвом се, речено је, подразумева онај који има име и презиме. Установљено је да је у Kраљеву у октобру 1941. године страдало 2150 људи, иако је дуго било устаљено мишљење да је страдало око шест хиљада. Годинама се помиње Вагнеров дневнику и податак да је у Kраљеву у октобру 1941. стрељано 5.606 људи. Међутим, како је рекао Драшковић, то су заправо подаци добијени од Драгутина Мишића, ваздухопловног потпуковника и његове супруге Злате, који су тврдили да је за време рата код њих становао немачки официр Kарло Вагнер из Хамбурга и да су те податке кришом прочитали из његовог дневника.
   Поменуто је и Гробље стрељаних 1941. и постављено је питање због чега је наше светилиште претворено у светогрђе, као и шта ће бити с нама ако овај догађај заборавимо?

   извор: Културни центар, Рибница