ДИЈАЛОГ ПРЕД ЖИЧОМ

Пишемо о Оцима
А ти пиши
О мајци
Пресабери
Осећања излиј
Пред нас*
Стани на амвон
И добру вест
Саопшти
Ниси
Још рекао
Ништа
Иако послања
И дневник созерцања
Певаш

А мени жар
Утихнуо је
Наједом
Kао кад
Младост оде
И ово што
Видите је
Холограм
Загушене ватре
Kоја тиња
Дубоко,
У мени дубоко
И дише
Ретким узлетима
Унутрашњих суза

Пишемо о оцима
О одласку
Њиховом
Док бејасмо
Забављени
Радњама
Свакодневне магије
А ти пиши
О мајци
Предуслову
Сваког живота
Благослова

А мени Сунце
Узрок и урок
У очима леже
Одузима вид
Додаје чежњу
За Мајком
Ширшајом
И Прволиком
У коме
Сви су живи
У коме смо живи


*Иван Новчић

  Александар Марић
  извор: aleksandarmaric.blogspot.com