Матија Бећковић, Васко Попа

У Хиландару

Питам за Арсенија

Монаха у сурој ризи

Кога памтим

 још од првог доласка

Кажу да је узео завет молчања

И да већ поодавно

Никога не виђа

И ни са ким не проговара.

Кад је његов народ највише говорио

А најмање знао шта прича

Обрекао се да ћути

Али можда ће тебе примити

И с тобом изговорити коју

Само то морамо да га питамо

Ускоро у великој молчалници

После немог загрљаја

И подужег ћутања

Арсеније проговори

Је ли умро Васко Попа

Погнух главу

Уместо одговора

А тишина опколи његове речи

И зацари још дубљи мук

Он заустави бројанице

И тако ми навести да је време растанку.

Као да се из једног живота враћам у други

Једва чекам да објавим

Шта сам чуо

И као да сам га на оном свету

Затекао здрава и жива

Довикујем у небеса

Радуј се Васко Попа

Матија-80 година,
Са изложбе посвећене лику и делу Матије Бећковића
Градска Библиотека "Владислав Петковић Дис", Чачак
1-10.11.2019.