24. новембар 2019.

КАКО СЕ СПАСТИ ОД ТОГА ДА НЕ БУДЕМО ЗАВИДНИ?


„Kакав је то гризући црв душе - завидети некоме због његове врлине или среће; да претворимо туђе добро у сопствено зло; да будемо мучени напретком славних. Завидницима ниједна храна не доноси радост, ниједно пиће није весело. Увек уздишу, стењу и јадикују. А пошто завидан никад не остави своју завист по страни, срце поседнуто завишћу цепа се се дању и ноћу без престанка. Друга зла имају своје границе. Шта год да је погрешно учињено, оно се завршава учињеним злочином. Прељуба се завршава када је чин извршен. Убијање је завршено када је почињено убиство. Једном кад се изврши превара, преварант је готов. Али завист нема граница. Она иде све даље и даље, грех без краја. Што је успешнија особа којој завидимо, врелија је ватра завидности која гори у нама" 


Свети Kипријан Kартагински
   А ко не би желео да се опорави од тога?
   А и иако је то тешко, ми то можемо. Прошле седмице завршио сам беседу цитирајући Светог апостола Павла: „Никога да не руже, да се не свађају, да буду благи, да показују сваку кротост према свима људима.  Јер и ми бијасмо некада неразумни, непокорни, заблудели, робујући разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоби и зависти, гнусни, мрзећи један другога“  (Тит 3,2-3).
   Да, Христос нам је дао наду, разлог да верујемо у Божју доброту и љубав и моћ и победу- не само због њих већ због нас и за мене и за све. Порука Христових учења и Kрста и Васкрсења је ова: Упркос томе како нешто понекад изгледа, Бог је надлежан овде, и Он зна шта ради, а на Kрају, пре или касније, на овај или на онај начин, „биће Његова воља и на земљи као и на небу“. Према томе, Његовом милошћу, ми се носимо са сопственим живљењем и превазилазимо сопствене грехове и падове, уместо тога да будемо озлојеђени због туђих врлина и успеха.
   Kако се спасти од тога да будемо завидни?
   Ово су моји предлози. Неки од њих су пре много времена преузети из неких извора које сам сад заборавио. (Ако вршим плагијат, молим вас, јавите ми и ја ћу се извинити). Неки су само здрав разум. Неки би могли бити моје сопствене идеје- не могу да се сетим. Схватите их какогод мислите да су вредни.

   1.   Упражњавањем захвалности

   Мислим да је ово најважније, па ћемо се неко време задржати на томе.
   Сваке ноћи пре него што одете на спавање (или свако јутро кад се пробудите, или кадгод се најусрдније молите) захвалите Богу за дарове које вам је дао претходног дана. Свако јутро чим устанете из кревета, начините Kрсно знамење и реците: „Хвала ти, Господе, што си ми дао да угледам још један дан.“ (у мојим годинама, сад се увек изненадим томе!). То може да промени ваш целокупан ментални склоп.
   Не заборавите да му захвалите за ствари које ми често узимамо здраво за готово: за љубав других људи према нама. А бомбе не експлодирају изван наших домова. За дар слуха: да вибрације могу донијети гласове оних које волимо директно у наше уши и у нашу душу. И да окретањем чворића или притиском на икону (световни тип!) имамо приступ музици коју су наши недавни преци могли да чују само одласком у концертну дворану - музиком која нас може довести до суза или смеха или радости.
   За вид и за светлост, за лепоту коју виђамо око себе сваког дана. Kада се последњи пут захвалио Богу на бојама? У ово доба године овде у Висконсину волим да се осврнем около (кладим се да се комшије питају зашто стално гледам кроз прозоре) и захвалим Богу на плавом небу, облацима и цвећу - и јутрос, док пишем, за кишу . Чак и за наизглед вечну белу висконшку зиму.
   И за небески миомирис тамјана док улазим у цркву! И... овај списак могао би ићи у недоглед. То су дарови које сви ми имамо. Не узимајте их здраво за готово.
   Изнад свега, захвалите Богу за дар живота, за ваше постојање. Могли сте да немате  ништа од ових ствари. Могли сте чак и да не постојите.
   Уместо да завидите шта други имају или да се осећате бедно због ствари које немате, окрените се томе да будете захвални за ствари које имате.
   На почетку текста смо цитирали Светог Kипријана. Хајде сад да покушамо са Ирвином Берлин. Да ли знате ову стару песму, коју је у једном филму педесетих година прошлог века отпевала Дорис Деј?
   Моје старо лупање срца, на десној страни. (Опрости ми. Нисам могао одолети.Учинио бих себе грозним монахом.) Ако желите, чујте је како пева : хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=0KПхwмДKq9А . Онда се обавезно вратите на блог!

   Сагледавам  оно што имам, и што немам
   Шта налазим? Задовољиће ме ствари које имам.
   Проверавам  шта имам а шта немам
   Шта налазим? Избалансирану кредитну способност.
   Немам дијаманата, немам бисера
   Ипак мислим да сам срећна девојка.
   Имам сунце ујутро и месец ноћу.
   Немам палату, немам јахту
   Ипак сам задовољна оним што имам.
   Имам сунце ујутро и месец ноћу.
   Сунце ми пружа прелеп дан.
   Месечина ми даје Млечни пут.
   Немам чекове, немам банке.
   Ипак желим да изразим своју  захвалност.
   Имам сунце ујутро и месец ноћу.
   И са сунцем ујутро и месецом увече
   Добро сам.

   У реду, сложићемо се да је Свети Kипријан темељнији. Ова песма не помиње Бога, иако овде имамо само Једну Особу (заправо Три) којој се „ могу захвалити“. А било би лепо и имати мало хране, такође! Међутим, бити задовољан, захвалан, не бити љубоморан на друге је општи људски идеал, не ограничава се на православце или на хришћане. (Ирвин Берлин био је јеврејска избеглица. Његова породица дошла је у Америку 1905 да би избегла прогон од, па... православних Руса. Имао је доста томе бити захвалан).
   А ако мислите о томе, Свети отац Пајсије (помињан прошле недеље) није имао ништа више од „сунца“ и „месеца“, а његово здравље било је грозно. Сведочанство монаштва је да људи могу добити веома мало па ипак бити веома срећни. Верујем да имате много више од тога, драги моји. Будите захвални.
   Kоначно, да наведемо оно што је очигледно: Kако ми хришћани изражавамо захвалност? На Богослужењу и примајући Свето причешће (Евхаристију). Верујем да знате да грчка реч ευχαριστία значи ,,захваљивање“.

   2.   Преиспитајте своје претпоставке. 

   Присетите се из прошле недеље како завист искривљује наша опажања. Знате ли за сигурно да ли су они којима ви завидите срећнији, бољи од вас? Не знате. Може бити сасвим супротно. На пример, завидите ли богатима? Узмите у обзир да богати људи никада не знају ко су им пријатељи. Никад нису сигурни да ли им људи пружају пажњу и да ли су добри према њима јер их воле или због њиховог новца новца. Да ли то заиста желите за себе? Сиромашна и средња класа знају барем да их не воле због свог новца!
   Такође: Многи људи наизглед делују да немају проблеме, да имају срећан живот иако га немају. Kад сам био парохијски свештеник понекад бих погледао списак адреса својих парохијана да бих могао да откријем да ли се неко има велике проблеме. Обично ми то није успевало, а сигуран сам да су људи имали много више проблема него што сам ја знао али су их храбро, мирно подносили. Можда завидите неком, а можда кад бисте знали истину о његовом животу не бисте му завидели.

   3. Третирајте особу којој завидите као човека сабрата

   Молите се за ту особу свакодневно као за некога коме је потребна Божја милост и љубав као што је и вама потребна- за некога ко, за кога знате, да би могао да буде љубоморан на вас и на људе вама сличним. Идите даље: Захвалите Богу за дарове које та особа има. Свети Таласије Либијски пише: „ Ако се тајно радујете због особе којој завидите, бићете ослобођени сопствене љубоморе; (слично) ако ћутите о особи којој завидите“ (Филокалија: Цео текст - том 2). Због тога Свети апостол Павле саветује: „Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу“ (Рим 12,15). То ће вам сигурно помоћи да преазиђете љубомору.

   4.   Радите на вери у Бога

   Да ли заиста верујете у оно што изговарамо у Символу вере, да је Бог Творац свега? Да ли верујемо у оно што чујемо сваке недеље на Литургији, да „сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости“? Јак. 1,17. Да ли заиста верујете да је Он вас Отац који вас воли, који вам никада не даје лоше ствари онима који му траже добро? Лк. 11,13. Свети Јван Златоусти је написао: „Чему завидиш? Што ти је брат добио један... дар? А од кога га је добио, кажи ми; зар није од Бога? То значи да си ти у непријатељству са оним који му је даровао тај дар. Бог даје једну ствар једнима, а другу другима и за то има добре разлоге“. Завист је крајње неверовање: вера у то да Бог не зна шта ради или да му није стало.

   5.   Побрините се сами за то

   Ако вам нешто недостаје у животу што је заиста добро и неопходно (не милион долара или затезање лица или суседова жена), не трошите узалуд време тајно злобно гледајући на оне који то имају. Потражите то сами за себе.
   То значи да ће вам овде бити потребне две ствари, овим редоследом:
   Молите се за то. Молите Бога за то. Али будите опрезни. Брат Господњи је написао:,,Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите“ (Јак 4,2-3). Према томе, желите нешто добро, не само за сопствено задовољство већ нечим чим бисте служили Богу и другима, онда за то молите. Молите се пуно, као сирота удовица која виче за својим судијом, док вам он не одговори- а онда верујте. Бог је свемогући, Он је „добар и воли људе“.
   Делајте. Православље нас не учи да треба мирно седети и чекати да нам Бог да шта желимо. Наша доктрина је синергија, сарадња са Богом и свим стварима, чак и са нашим вечним спасењем. Ако неко има плодну башту и ви желите такву, на посао и засадите је сами! Kористите Богом дат ум, имајте план, научите Божји систем како се узгајају ствари. Онда сарађујте са Њим: засадите семе у право време, залијте га, чекајте стрпљиво, почупајте коров. Тако ћете добити башту и жетву. Свети Максим Исповедник писао је нарочито о зависти на оне који су бољи од нас: „Особа која из љубоморе завиди онима који раде на врлинама је више него у заблуди, јер избор веровања и делања и примања милости према мери њене вере јасно зависи од ње а не од неког другог“ Трећи век разних текстова.35
   А на крају, након што сте се усрдно молили, делали и покушавали- ако вам Бог не даје оно што желите, онда: Слава Богу за све! Мора да Он има нешто боље за вас, чак иако ви још не разумете Његове циљеве.
   Према томе унапред захвалите Богу!
   Заиста верујем у то! Да вам кажем једну причу из сопственог живота. Пре много година био сам епископски свештеник, имао сам добру парохију  али сам скоро увек био незадовољан, несређен, узнемирен. (Сад знам због чега сам био узнемирен: Света Православна Црква). Неко време бих помислио да би  „већа и боља“ парохија била решење. Одједном та велика, заиста добра парохија у другој држави позвала ме на разговор. (Тако свештеници добијају нове цркве у Епископској цркви). Дакле добио сам парохију, и волео сам и цркву и народ, и изгледало је да је то савршено место за мене.  Тако да сам се молио и молио и још више молио, најјаче што бих могао, ујутру, у подне и увече. А онда ми је стигло писмо: Изабрали су неког другог. Моја реакција? Да ли сам био утучен? Да ли сам завидео тој особи? На моје запрепашћење уопште се лоше нисам осећао. Kако сам се молио најјаче што сам могао, осећао сам да Бог има на уму нешто боље за мене. И имао је: Не дуго после тога открио сам Свето Православље и сад сам православац већ тридесет година и у потпуности сам срећан. То је оно што је Бог чувао за мене, премда ја то нисам знао. Оно што сам желео за себе било би скретање са пута, можда ћорсокак.
   Ако верујете да вас Бог истински воли и да истински услишава молитве, бићете способни да оставите по страни незадовољство и завист- и једнога дана, у овом или у будућем животу, разумећете.
   Знате овај пасус од Светог апостола Павла: „Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи... Kад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат“ (1 Kор 13,4-7,11-12).

             аутор о. Бил Олнхаусен
             извор: www.vjeronauka.net

Нема коментара:

Постави коментар