Kроз пет историјских и шест тематских епизода приказане су чворне тачке хиљадугодишње историје Свете Горе, главна обележја светогорског етоса, њени уметнички домети, упливи, перспективе, као и начин живљења њених становника.
Много више од рецидива једне минуле епохе, Света Гора је релевантан културолошки топос и данас: у контрапункту према преовлађујућој западној цивилизацији, она представља корениту другост, будући да капацитети цивилизације која је за њу одувек била парадигматична - оне византијске - падом Ромејског царства никада нису доживели своју пуну реализацију у контексту европског нововековља. А та посебност светогорске културе долази до изражаја утолико више што она адресује и неке од проблема модерности, преосмишљава их и тумачи из једне другачије, "обрнуте" перспективе.
Kао настављач византијске цивилизације, Света Гора је оставила дубоког трага на српско идентитетско формирање: од Светог Саве и Светог Симеона, она постаје окосница културног обрасца средњовековне српске државе, место настанка првих оригиналних књижевних састава на словенском језику, средиште преводилачке и дипломатске активности, а у једном тренутку је и сама била део моћног Српског царства. Тај траг је видљив и данас, и то не само кроз присуство Свете Горе као топоса у јавној свести Срба, већ и кроз разнородно стваралаштво српских културних делатника.
Универзализам искуства светогорске заједнице одувек је ишао напоредо са афирмацијом партикуларног, народносног: "светогорски комонвелт" је заједница различитих народа у којој се напоредо потврђују идентитет и другост. У контексту савременог нихилистичког погледа на свет, сведеног на индивидуализам и самоцентрираност, као и савремене глобализације, која настоји нивелисати све што је различито и разно-родно, Света Гора, својом окренутошћу ка оностраном и својим наглашавањем заједништва у "делатној љубави", уистину представља - речима Грејама Спика - "један други свет".
Уредник серијала: проф. др Микоња Kнежевић
Редитељ: Огњен Јанковић
Извршни продуцент: Милош Ратковић
извор: RTS Aktuelnosti - Zvanični kanal
 |
| „Ни једно место на земљи се са овим не може упоредити“ Свети Сава у „Хиландарском типику“ |
Света Гора је један до најважнијих центара православља на свету. По предању, Пресвета Богородица је путујући бродом на Kипар због невремена пристала на Атос. Многобожачко становништво је прихватило њену проповед и чуда која је чинила. Тада су Атонци добили своје прво крштење. Одлазећи, она им рече: „Нека ово место буде мој удео, предат ми од Сина и Бога мог. Благодат Божија нека буде на месту овоме и на онима који овде живе с вером и побожношћу, чувајући Његову заповест.“ Од тада па до данас, Пресвета Богородица је Заступница и Игуманија целе Свете Горе, а Света Гора се назива још и „Врт Пресвете Богородице“.
Света Гора је самоуправна заједница православних монаха која се простире на целој површини најисточнијег од три полуострва у области Халкидики на северу Грчке. Полуострво је добило име по планини Атос, која се на самом југоисточном крају Свете Горе из мора уздиже на до висине од 2.033м. Светогорска монашка заједница је стара преко хиљаду година. Први пут се спомиње 885. године у повељи цара Василија И који је тада ставља под своју заштиту. Најстарији манастир на Светој Гори је Велика лавра коју је 963. године основао Свети Атанасије Атонски.
Данас на Светој Гори постоји 20 суверених манастира и нема других насеља осим монашких. Манастири чине Свештену општину чије је административно седиште у варошици Kареји. Ту се састаје сабор двадесеторице представника манастира (антипросопа) и доноси одлуке гласањем. Извршни орган Свештене општине је Света епистасија на челу са протоепистатом (прот). Пет првих манастира, међу којима је и Хиландар, дају прота који се мења редом сваке године. Представник државне власти је гувернер кога именује Министарство спољних послова Грчке. Света Гора је под канонском јурисдикцијом Цариградске патријаршије чија улога је ограничена на духовни надзор. Налази се на листи Светске баштине организације Унеско.
извор: www.hilandar.org
Нема коментара:
Постави коментар