Бог допушта искушења да би нас подстакао да Га се сетимо. Kад Га призовемо, Он се понаша као да нас није чуо како би умножио наша мољења и како бисмо, из страха од различитих страсти, призивали Његово свето име. Kроз бол усрдне молбе освећује се наше срце и опитно се учимо слабости наше изопачене природе. На тај начин практично схватамо да без Божије помоћи ништа не можемо да учинимо.
Овај дубоки опит задобија се крвљу нашег срца и остаје неизбрисив. Он постаје темељ за остатак нашег живота.
+старац Јефрем Аризонски
 |
| ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА |
Нема коментара:
Постави коментар