О овој чудотворној икони очувана је следећа повест: Kада је васељенски патријарх Јеремија И желео да на месту тадашњег манастирчића (монидрион) Часног Kрститеља подигне нови манастир, једног дана рибари су бацили у море мреже, па их по обичају раширили. Уместо уобичајеног улова, тог дана су извадили икону архијереја Христовог Николаја, начињену у мозаику. На светитељево лице била је дубоко прирасла велика седефаста шкољка коју су покушали да отклоне са иконе, али се тада на светитељевом лицу појавила крв. Поред вештих покушаја, шкољка није могла бити одстрањена без оштећења светитељевог лица. На икони је остао крвав траг до ивице левог ока, што је и данас уочљиво. По чудесном јављању ове светиње патријарх Јеремија је од једне половине шкољке начинио панагијар (хранилицу за делове Богородичине просфоре који се по обичају подижу у част Пресветој Дјеви), а од друге половине енколпион (панагију), којом је васељенски Патријарх Јеремија II благословио првог руског патријарха Јова. Она се до данас чува са ретким драгоценостима у ризници московске патријаршије. Патријарх Јеремија И освештао је подигнути манастир Ставроникиту именом Светог Николаја уместо имена Светог Јована Претече. Овај манастир подигнут је 1553. године. Чудотворна икона Светог Николаја налази се у Саборном храму, на стубу десне певнице.
Оригинални натписи на икони су на словенском језику, грчки је касније додат. Словенски је сачуван у ореолу, у медаљонима око Св. Николаја као и вотивни на дну иконе. Ово је још једна потврда да је манастир Григоријат некада био српски манастир.
Нема коментара:
Постави коментар