Византијско појање није само још један облик музике. Оно је примарно усмерено у слављење Бога, без величања композитора и извођача. Просто, оно је помоћно средство за молитву, облик мелодијске молитве. За разлику од музике која се углавном компонује за слушање без обзира да ли су то концертне дворане или неки други простор, византијско појање је компоновано за молитву у храму. Kомпозиције западних композитора на богослужбену "тематику" углавном су на самим богослужењима неупотребљиве, док је византијско појање базирано на примену у различитим богослужењима. Својим једноставним унисоним извођењем, не одвлачи пажњу са молитве, што је нажалост чест случај код театралности полифоних композиција. Kодификовано у осам тоналитета, очувало се од првих векова хришћанства до данас. Kао жива уметност која постоји 2000 година, Византијско појање је 11. децембра 2019. уписано у листу нематеријалне баштине УНЕСЦО.
Нема коментара:
Постави коментар