Љубивоју Ршумовићу,
петом унуку, з.п. Дубаи
Kад мене не буде - тебе ће бити
Љубивоје нежни сеновити
Твој лик - селица преко света
У мом мобилном често процвета
И тада ме радост зграби за уши
Па вуче зове трага по души
Да нађе речи достојне ретке
Да опева тебе и твоје претке
Да предвиди наша будућа славља
Препуна здравља и Православља
Kад мене не буде - песме ће бити
Па овце на броју а вуци сити
Мој друже! Моја последња веро
Мој диктаторе док узимам перо
Да ти ову песму заокружим
Даљином - у којој се с тобом дружим
Децембра 2019,
Љубивоје Ршумовић
Златибор |
Нема коментара:
Постави коментар