Турска власт испољавала је различите степене репресије током свог вишевековног трајања, а манастири тада опстају првенствено захваљујући донацијама руских владара и молдавских и влашких војвода. Упркос чињеници што је највећи број монаха у Хиландару забележен 1677. године, српско присуство ће већ крајем наредног столећа видно опасти, и то дотле да ће се манастир у једном тренутку наћи у опасности да скоро потпуно падне у бугарске руке.
Почетком 19. века долази до ослободилачког устанка у Грчкој, када Турци шаљу казнени батаљон на Атонско полуострво. Мере репресије тада посебно постају драматично јаке, али ће Света Гора ипак успети да се ослободи 1832. године. Kрајем истог столећа долази и до својеврсне експанзије Руса, када број руских монаха на Светој Гори достиже чак цифру од 3500. Године 1912. Света Гора се и формално враћа под управу грчке државе, а руски утицај слаби услед турбулентних догађаја који су се одиграли пред свршетак Великог рата.
Учествују: др Kритон Хрисохоидис, проф. др Владета Јанковић, јеромонах Тимотеј Ватопедски, проф. др Радивој Радић, др Бојан Миљковић, др Владан Тријић
Уредник серијала: проф. др Микоња Kнежевић
Сценариста: Немања Николић
Монтажа: Рајко Ристановић
извор: RTS Aktuelnosti - Zvanični kanal
Богородица Елеуса са Христом, средина 14. века Дело од изузетног историјског, религиозног и уметничког значаја извор: riznica.hilandar.org |
Нема коментара:
Постави коментар