Хришћански подвижнички етос свој извор има у новозаветном предању, премда су нека од његових главних обележја преузета из философских школа хеленистичког периода. Kроз "духовне вежбе" као што су покајање, пост, молитва, сећање на Бога, уздржање и сличне, хришћани задобијају дар духовне пажње и будности, чиме су у стању да се усредсреде на свој унутрашњи живот и да тако постепено искорењују оно што их одваја од врлинског живота.
Схваћена у смислу самоизградње и самообделавања, аскеза у источном хришћанству није означавала ескапистички бег из историјског егзистирања, друштвену неангажованост или непријатељство према телу, већ је била примарно управљена ка ослобађању човека од страсти које ремете његово расуђивање и односе са другим људима.
Пракса аскезе посебно је изражена у максималистичком етосу хришћанског монаштва, који свој највидљивији облик има управо на Светој Гори. Основни циљ хришћанског подвига састоји се у разбијању окова егоизма и задобијању светости кроз дар делатне љубави. У модерно доба, које је, можда више од било којег другог у историји, обележено истрајавањем у самољубљу и нарцистичком егзистенцијалном држању, искуство хришћанске аскезе поприма субверзивни и исцелитељски карактер: оно позива човека на преумљење и коренити преображај његове личности, на надилажење његових биолошких оквира и отварање према другом човеку и Богу.
Учествују: проф. др Микоња Kнежевић, јеромонах Партеније Хиландарац, др Владимир Цветковић, јеромонах Мартинијан Хиландарац, др Оливер Суботић, монах др Ромило Kнежевић, јеромонах Николај Хиландарац, Анастасиос Дурос, др Федон Хаџиантониу.
Уредник серијала: проф. др Микоња Kнежевић
Сценариста: Немања Николић
Монтажа: Срђан Ристић
 |
| Света Гора |
Нема коментара:
Постави коментар