Високи Дечани живе 700 година, монашко братство се роји и подмлађује

   Древна лавра удно Проклетија, Високи Дечани у Метохији, подигнута је у време процвата српске средњовековне државе. И данас је стециште не само верујућих већ и византолога, историчара уметности, фрескосликара. Са Србима који живе надомак светиње манастир Високи Дечани и његови монаси симбол су очувања православља на простору Kосмета.
   Романичком архитектуром и византијско-српским фрескама, Високи Дечани су вековима повезивали народе и културе, сведочећи да су узвишеност, духовности и лепота уметничког стваралаштва изнад пролазних свакодневности и политике.
   Романичком архитектуром и византијско-српским фрескама, Високи Дечани су вековима повезивали народе и културе, сведочећи да су узвишеност, духовности и лепота уметничког стваралаштва изнад пролазних свакодневности и политике.
   „Високи Дечани су манастир који постоји већ 700 година. Та нада у Бога и вера уз помоћ Светога краља је блажила монахе и све оне који су овде тражили као утеху оно што и нама данас даје једну такву снагу, сигурност. Kолико се безбрижно осећамо с обзиром на целокупну ситуацију у којој живимо“, поручује архимандрит Сава, игуман манастира Високих Дечана.
   Високи Дечани су кроз векове увек били светиња у којој су се оглашавала звона и служиле литургије. Данас о задужбини краља Стефана Уроша Трећег, по задужбини прозваног Дечански, брине једно од најобразованијих и најбројнијих братстава Српске православне цркве.
  Радост буди и чињеница да се монашко братство роји и подмлађује.
   „Сада је тренутно седам искушеника што показује заиста охрабрење и знак Божји, да је воља Божја да ова светиња живи и траје. Ја сам овде од 1992. Није било ниједног историјског периода када није било тешко и када је све било мирно. Али за нас је аутентична реалност управо наш живот у манастиру“, додаје игуман манастира.
   У Дечанима је све на монашкој заједници. Многобројним туристима, иностраним делегацијама и верујићима из целога света свакодневно преносе да је манастир задужбина династије која је владала средњовековном Србијом два века. То потврђује и фреска Лоза Немањића.
   Лепота и раскош лавре поред реке Бистрице пренета је и у дигитализвани облик.
   „Они су најбољи амбасадори и мисионари нашег културног наслеђа. И на тај начин најбоље се чува као српско и као православно и не може се преименовати као туђе“, истиче Душан Вујичић, уредник новосадског „Платонеума“.
   Значај дигитализације уметничког блага Високих Дечана и манастирске библиотеке подржало је Министарство културе и информисања Србије омогућивши реализацију тих пројеката.

   извор: mitropolija.com