КРОЗ ОСМА ВРАТА

За свакога који у Жичу срцем дође

Она отвара врата осма, невидљива.

И када, од злога одбрањен, кроз њих прође

Путем којим иде, иде и црква жива.

Не види је, али осећа да га прати.

Kада га стварност заболи њој се обрати.

Молитвено, као што Жичи и приличи.

И тада схвати да је он у њеној причи

Анђео који је о небу мало знао

Док га кроз осма врата није угледао.

И децо, лепо види дом који га чека.

Давно припремљен за анђела и човека.

Жича, песма недопевана, суза неисплакана, љубав права, прва и једина. Колевка и спомен, путоказ и светионик. Све је кроз дивне стихове казано да се млађи уче, знају и никада не забораве ко смо, какви и колики били. И не само да знају, него дело да наставе. Свака је песма, осмех, добро дело, милост, праштање, поштовање, и изнад свега вера једина истинска Православна, по један камичак у задужбини званој Жича, као живот и жртва, јер жртва је знак и знамен љубави.

Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца

Милоје Радовић, МАЛА ПРИЧА О ВЕЛИКОЈ ЖИЧИ, Манастир Жича, 2019.