Прослава је отпочела у уторак вече у 21 ч. служењем Свеноћног бденија посвећеног спомену Оца нашег Симеона. Негде око стотинак лаика и свештеника су већи део ноћи пробдели у молитви појући похвалне химне светитељу који је, заједно са својим синовима, а посебно најмлађим, цео српски род задужио не само за векове који су прошли, већ и за векове који долазе. Бденије, у оквиру кога је прочитано Прво Слово Студеничког Типика, тј. Житије Светог Симеона, трајало је све негде до два сата иза поноћи када смо отишли на починак пред Празничну Литургију.
Сунце је својим зрацима благословило, улепшало и утоплило наступајуће фебруарско и празнично јутро. Наш Архијереј је пристигао и у 9 сати отпочела је Света Литургија. Владики Јустину су саслуживали бројни свештеномонаси и свештеници: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић) – игуман Манастира Вазнесења овчарског, архимандрит Нектарије (Тешић) из Манастира Часног Kрста у Епархији зворничко-тузланској, протосинђел Симеон (Обрадовић) из Манастира Бишње у Епархији зворничко-тузланској, протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, архијерејски заменик жички, протојереј-ставрофор Градимир Миливојевић из Бруса у Епархији крушевачкој, јеромонах Виталије (Милошевић), јеромонах Павле (Јанковић) из Манастира Светог Петра у Епархији захумско-херцеговачкој, протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски. Осим њих на Литургији је било присутно двадесетак свештеника, педесетак монаха и монахиња и неколико стотина људи из реда лаика. Појали су студенички појци на челу са монахом Силуаном.
Вероватно услед чињенице да су уклоњене скеле из храма, можда и због олтарске преграде која је заузела место старог иконостаса због чега много више дневне светлости продире у храм, многи од нас су имали утисак да је древни студенички живопис некако другачији и лепши него иначе. Узгред, ђакон Александар и ја смо приметили да је посебан осећај читати Символ Вере у коме се говори о Христу Распетоме окренут према плаветнилу и чудесној и благој лепоти студеничког Распећа. Заиста је посебно!
Владика је надахнут атмосфером славља беседио подсећајући нас како треба да живимо да бисмо дошли до мира и благодати до које су доспели многи светитељи нашег рода међу којима изузетно место припада светитељима из рода Светог Симеона. Поздравио је госте који су дошли из других Епархија и истакао како је посебно поносан што се тамо, где се било зацарило безбожништво, данас дешава чудо литија у оквиру кога народ Светог Симеона и Светог Саве брани светиње својих предака од оних који су претходних седамдесетак година покушавали да униште те светиње и да направе отклон од њих, а сада хоће да нам их узму. Позвао нас је све да доспемо до радости и мира који се дарују онима који су кренули путем Христовим.
Након Свете Литургије и резања славског колача уследио је краћи предах, да људи разговором, лицем к лицу, наставе заједничарење запечаћено Причешћем. Потом је манастирска братија у древној „каменој“ трпезарији и у конаку ван манастира припремила празничну трпезу.
Свети Симеоне моли се Богу за нас!
Ђакон Стефан Милошевски
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар