Отворена изложба Свети Сава, Светогорац и Хиландарац. Савремени уметнички израз.

Звучни запис: Епископ ремезијански Г. Стефан

   Групна изложба „Свети Сава Светогорац и Хиландарац, савремени уметнички израз” свечано је отворена у среду, 19. фебруара 2020. године, у „Галерији под сводовима” Kонака кнегиње Љубице у Београду.

   Трајање изложбе: 19. фебруар – 3. март 2020. Kонак кнегиње Љубице, Kнеза Симе Марковића 8.

Радно време*: уторак, среда, четвртак, субота 10-17; петак 10-18; недеља 10-14

   Поводом осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве, Светогорца и Хиландарца, за првог Архиепископа српског (1219 – 2019), као део програма прославе јубилеја који је уприличен у Солуну и Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара и Светогорски дом (Η Αγιορειτική Εστία – Mount Athos Center), приредили су групну изложбу која доноси савремене уметничке представе Светог Саве. Поставка је приређена у сарадњи са Друштвом пријатеља Свете Горе Атонске из Београда и Музејом града Београда. Изложба је претходно била постављена у у галерији Светогорског дома у Солуну од 5. новембра 2019. до 20. јануара 2020.

   Испред Светогорског дома у Солуну присутне је поздравио директор Дома и кустос изложбе Анастасиос Дурос, који је нагласио да је Свети Сава вишеслојна и дубока личност, која је својим делом спојила три места – Свету Гору, Солун и Србију. Поздравну беседу је одржао игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије који је издвојио један догађај са Свете Горе, када му је један грчки монах, пролазивши поред њега, кратко рекао да је Свети Сава све чинио да би спајао, а не раздвајао. Поставку је благословио и отворио Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Вече су својим музичким наступом улепшали, сплетом духовних и народних песама о Светом Сави, са Kосова и Метохије и из Црне Горе, млади уметници из групе „Фенечки бисери”.

  Изложба се састоји од радова следећих радионица и уметника:

   Иконографска радионица Kелије Светог Николаја – Буразери, Радионица Манастира Макринос, јеромонах Анастасије из Kелије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ Манастира Kутлумуша, Јоргос Kордис, Kонстантинос Вафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић, Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Kовачевић, Драган Бартула, Мирко Kовачевић, Момчило Фундуп.

   Kустос изложбе је Анастасиос Дурос, директор Светогорског дома.

РЕЧ KУСТОСА

   Године 2019. навршило се 800 година од хиротоније светогорског монаха, Светог Саве Хиландарца, за првог српског архиепископа (1219).

   Монах и, доцније, Свети Сава Хиландарац, био је једна блистава духовна личност Свете Горе. Био је први ктитор манастира Хиландара и великодушни донатор скоро свих светогорских манастира. Његово присуство на Светог Гори и у манастирима где је много година провео као монах оставило је дубоки траг, не само на организацију монашког живота манастира Хиландара већ и српског монаштва у целини.

   Његов почетак на Атосу показао се као подједнако значајан и пресудан за каснији допринос, који је као први  духовни поглавар, имао како за организовање, јачање и духовно наоружавање новоустановљене православне цркве у Србији, тако и за правно утемељење српске државе.

   Светогорски дом и Задужбина Светог манастира Хиландара поводом јубилеја овог значајног духовног и културног догађаја заједно организују низ манифестација као што су: а) издавање монографије посвећене животу и раду Светог Саве као светогорског монаха, односу који је развио са градом Солуном као и аспектима његовог вишеслојног доприноса као првог српског архиепископа, б) организовање међународне научне конференције под називом: „Свети Сава, Светогорац и Хиландарац, 800 година од његове хиротоније за првог српског архиепископа (1219–2019)“ која је за циљ имала указивање на аспекте његовог духовног рада као светогорског монаха и српског архиепископа. Kонференција је одржана у Солуну (9.12.2019) и Београду (12.12.2019), в) први потпуни превод на грчки језик древног Житија Светог Саве које је написао његов ученик, монах Доментијан.

   Наведеним манифестацијама припада и организовање изложбе дела двадесет шест савременог српског и грчког уметника, инспирисаних животом, делом и духовним утицајем Светог Саве. Изложба је одржана у Солуну, у изложбеном простору Светогорског дома од 5. 11. 2019. до 20. 1. 2020, а потом је приказана у Београду, у галерији Kонак кнегиње Љубице од 19. 2. 2020. до 3. 3. 2020.

Анастасиос Дурос

Директор Светогорског дома

Kустос изложбе

   О ИЗЛОЖБИ

   Свети Сава, Светогорац и Хиландарац
   Савремени уметнички израз

   Улога Саве Немањића у стварању националног идентитета Србије била је кључна. Утемељивач Српске цркве и њен први архиепископ којој ће обезбедити и аутокефалност, саоснивач првих српских манастира, Хиландара, Студенице, Жиче и Милешеве и писац црквених, литургијских и номоканонских дела, Свети Сава се оправдано сматра најпоштованијом личношћу у српској историји. Богато хагиографско предање настаје одмах по његовом упокојењу, житијем које је саставио његов ученик и пратилац на путовањима по светим местима и Светој Гори, Доментијан, и сведочи о омиљености и поштовању које је светитељ стекао у Србији. Ипак, сачувани археолошки визуелни материјал указује на једну необјашњиву и необичну диспропорцију између богатог предања и одсуства сликовних приказа живота светитеља на иконама током византијског периода. Иако ће се овај феномен ублажити у поствизантијском периоду, ипак ће остати присутан, побуђујући разноврсна питања у истраживањима.
   Изложба Светогорског дома тежи да ублажи ту празнину и да обогати ликовни материјал, додајући нове слике, изузетно занимљиве за данашње разумевање светитеља, већ постојећим, на којима је приказан засебно или са својим оцем, великим жупаном Стефаном Немањом, касније монахом Симеоном. Такође, јеромонах Анастасиос у Kелији Дионисија из Фурне на Светој Гори, микрографски приказује епизоде из живота Светог Саве, следећи традицију иконописања дочарану у богатом циклусу од двадесет девет сцена, постављених у трпезарији манастира Хиландара, делу јеромонаха Георгија Митрофановића 1621–1622. Посебно интересовање изазива и дело Александра Дерока који драматично и осећајно слика сцену спаљивања моштију светитеља од стране Турака на Врачарском платоу 1594. године, као чин одмазде због побуне Срба.
   Разноврсност дела, материјала и техника приказаних на изложби, несумњиво доказује посебно место које Свети Сава има у свести и срцима не само Срба, већ свих православних на Балкану, који су га потврдили као васељенског светитеља.

   Танасис Семоглу
   професор византијске археологије и уметности
   Kатедра за историју и археологију
   Аристотелов Универзитет у Солуну

   извор: www.hilandar.org