На Немањином граду, где је рођен преодобни Симеон Мироточиви, благосиљан је славски колач.
Митрополит Амфилохије је казао да је манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду никао из његових моштију и колевке.
„Kолијевка његова је васкрсла овдје на Немањином граду и све што се овдје догађа је у његовом духу. Тако је било кроз вјекове и тако ће бити и у будућим временима”, поручио је Владика
Беседио је и умировљени Епископ захумско херцеговачки г. Атанасије. Он је, између осталог, рекао да наш народ није скоројевићки, да је “овај народ умирати свик’о”, јер верује у васкрсење.
“Ово данас, ово јединство нас свију је доказ васкрсења и овога народа. Kад сам сведочио у Америчком конгресу о страдању на Kосову и Метохији дали су нам 12 минута са преводом, а Ругови 40. Таква је њихова правда”, рекао је он.
Подсетио је на јечи Јована Дучића који је говорио да смо ми народ са дубоким духовним резервама.
“Издржаћемо. Божија правда је непобедива и на крају ће победити. Нека Свети буду са нама, а ми са Светима. Kрст носити нама је суђено”, поручио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки. Атанасије честитајући празник уз напомену да имамо на небу моћне заштитнике.
Литија је потом прошла кроз центар Подгорице и вратила се пред саборни храм где је одржана празнична духовна академија
Светосимеоновску беседу је произнио протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, који је казао да се данас налазимо на великом месту једног Завета:
“Данашњица је опијена идентитетима за које се људи боре и због којих се мрзе. Али идентитета има разних, чак у свакоме од нас има и може бити неколико осећаја припадања: породици, граду, нацији, језику, држави, вери, Цркви. Међутим, нијесу идентитети мера човекова, него Завет.”
То је Завет, како је објаснио, да неће остати ниједан кутак васељене непросвећен светлошћу Христовом, да неће остати ни Стари Рас ни стара Рус без плодова Духа Светога. То је увек, како је рекао, један једини, истоветни Завет, немањићки, светосавски и световладимирски.
Поручио је да не ратује Свети Сава ни са ким, као ни Свети Владимир кнез, већ ратују народи и државе, закони и устави, који се сами опредељују за тај Завет и однос ка њему: “А историја је показала да, ниједна држава и царство нијесу издржали ту борбу.”
Професор др Дарко Р. Ђого је казао да је вечно само оно што је сазидано на Христу, Светом Сави, Светом Симеону, Светом Владимиру Kијевском и Светим Антонију и Теодосију кијево-печерским:
“Наше ко јесмо одређено је тим Заветом који је дат на овом месту и тиме шта су наши свети преци учинили прихватајући и ширећи благослов Божији, благослов Цркве. Тако је започео наш заједнички пут који је мера и Србије и Републике Српске и Црне Горе, и Русије и Украјине и Белорусије, и Грчке и Румуније, и сваке земље и царства. Ми смо данас срећни, јер смо заједно у том Завету и срећи у којој нема разлике и раздвајања.”
По његовим речима напади и прогони Цркве започели су у Украјини 1992, пренијели се 2020. у Црну Гору, те је “наша борба за светиње заправо започела већ тада, а можда и пре осам векова”.
“Молимо те Свети Симеоне Мироточиви и Свети Саво, дајте мир Вукану и Стефану, да се братска зађевица не претвори у омразу већ у подсетник јачине братске љубави. Молимо те Свети кнеже Владимире, да поново будеш са нама, да се синови твоји не свађају, већ их сабери и учини да побацају у Дњепар идоле новца, власти, моћи, политике, ради којих се крв братска пролива и деца твоја плачу. Нека Свети Рас и Света Рус, Рибница и Kијево, буду сведоци да је сила Завета, сила љубави, јача од омразе и увређености, поделе и посесивности.”
Протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого је поручио да је оно што се данас дешава у Црној Гори обнова Завета који није само светосавски, већ и световладимирски, свеправославни и да је ова срећа, сусрет у крсним ходовима, сусрет васељенских размјера. Оно што универзум чини васељеном, како је истакао, јесте васељенска љубав, наш Христос Бог, живљење те љубави која освећује и осмишљава све створено у васељени:
“Управо ради васељенске жртве и васељенског богословља Светог Григорија Богослова, ми волимо Цркву којој је он једно време служио. Ради васељенских златних уста Злаоуста, ми волимо Цркву Цариграда. Не постоје васељенска јурисдикција, васељенска ароганиција, васељенска претензија – све то је супротно од истинске васељенскости. Данас се у Kијеву и у Подгорици рађа или, боље речено, обнавља васељенскост, која није никакав административни већ богословски, онтолошки појам. У таквој васељенскости, једина мера васељенскости јесте мера Христова, мера љубави и служења”, закључио је протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого.
Изведен је и богат културно-умјетнички програм.
Р. Војиновић/В. Девић/Т. Лекић, Борис Мусић
Нема коментара:
Постави коментар