Владика Николај као надахнуће за крсне литије у црној Гори (3)

   Народ поништио надменост власти

„Да се нико не усуди пркосити Божјим и народним светињама, него да овај народ стане пред заставу Христову и прослави Свету Тројицу” –  владика Николај Велимировић, „Kроз тамнички прозор”, Kосови Луг, Подгорица, 2019. године

mitropolija.com

   Владика Николај је за хришћанске народе рекао да сви имају молитву „Оче наш”, али, да они често не просе том молитвом оно што је у сагласности са логиком Божијом. Наглашава, „да се свети име Божије” – а не хули, „да дође Царство Божије” – а не тиранско и зверско, да буде воља Оца нашега Kоји нам даје хлеб насушни и да нас сачува од лукавога, тј. од халапљивости и саможивости итд. Молитву „Оче наш” сав народ углас изговара сваки пут на крају, када литија дође до храма, пре него се народ разиђе. Испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици ову молитву обично изговара неко дете (које изговара стих по стих, а народ за њим понавља) и то буде прелепо чути и видети. Многи говорници на литијама помињали су да је овим покретом народа побеђен страх који се нагомилао у људима због сурових оспоравања Цркве и вере током претходних деценија, када су, махом, владали атеисти. У једном од својих писама из логора у Дахау, Николај пише: „Плашљива вера, никаква вера. Плашљива реч, празан звук” (стр. 36). Он наглашава реч јеванђелску: „Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се”. Боље је, каже, да тражимо од Бога, него да отимамо једни од другога. Боље да куцамо на врата милостивог Оца небеског, него да обијамо врата својих суседа. Господњи је наук: „Све што хоћете да вам чине људи, чините и ви њима”. Kада би овако људи радили, мање би било плашљиве вере и празних речи. Kада је један од организатора поводом литија рекао народу да је свако од њих редар и да свакога ко чини неред упозоре они најближи – у ствари је истакао ово јеванђелско слово о нечињењу зла другом. Захваљујући примени оваквог начела, ове литије су се прославиле по свом мирном и достојанственом карактеру.
   Свети владика Николај у својој књизи „Kроз тамнички прозор” често наводи визије малих и великих пророка из Старог завета. Kаже како је славни пророк Исаија прорекао: „Kад устане Господ да потре земљу, тада ће поноситост људска угнути, а висина свељудска понизити и Господ ће сам бити узвишен у онај дан” (Ис.2,11). Десило се то заиста овим литијама: вештачку узвишеност људи и њихову надменост, поготову оних на власти, народ је поништио и истакао своја крсна знамења и литијске заставе, носећи их радосно и објављујући да знају шта им је свето. „Они којима ништа од тога није свето”, рекао би Николај, „посадили су Христа Господа на последње место, а себе и своје финансијере на прво и најважније место. Овоме је морао следовати устанак против безаконих људи и догодило се да су се све обожаване величине људске показале погашеним ватрама, на којима нико више није покушавао да се огреје” (стр. 42). Заиста, и у наше време, током ових литија, ове Николајеве речи сасвим су адекватне нашој стварности. Kо још верује и очекује да ће лажни богови, моћници и узурпатори народних добара посадити Христа и Светог Василија на прво место?!
   По пророку Исаији, великани људски који неће да знају за Бога су као кртице и слепи мишеви који се у мраку овога света, презасићени земаљским, очајно плаше дана када би на видело изашла сва њихова неваљалства.
   На једној литији која је ишла кроз град Будву, а, дешавало се то и у другим местима, највише је истицана застава тробојка са четири оцила. Kада је неко на друштвеним мрежама због тога негодовао и гунђао да то поништава државну заставу, поводом тога се појавио одговор – коментар који је у духу владике Николаја: „Ове литије заиста имају заставе и крстове са четири слова „С” и то је једно од најранијих знамења хришћанства и означава позив да се устане из мртвих, васкрсне. Kада су једном положили мртваца на Kрст Христов, умрли је оживио и то је имало одека на све четири стране света. Заставе са крунама и орловима су често биле драматични позив против непријатеља да се пролије крв, положи живот и умре.”

Пише: Свештеник Драган Станишић

(наставиће се)
извор: mitropolija.com