Божја рука над Црном Гором
„Да се нико не усуди пркосити Божјим и народним светињама, него да овај народ стане пред заставу Христову и прослави Свету Тројицу”, владика Николај Велимировић, „Kроз тамнички прозор”, Kосови Луг, Подгорица, 2019. године
Пуно неосетљивости за Цркву показују често баш они који највише могу да учине и помогну. Али, данас такви у Црној Гори не само да неће да помогну, већ са позиција власти изналазе неке законске одредбе које паралишу црквени живот. Kажу да Црква не плаћа порез држави, да не испуњава ни друге важне услове поводом разних доприноса. Управо, кад све то објаве, требало би да одговоре – зашто је Митрополија у њиховој држави толико сиромашна да све то нема одакле да плаћа. Нема одакле, јер пуно издваја за помоћ угроженим и осиромашеним, који немају неку перспективу да у овом друштву живе од свога рада. Народне кухиње смо основали јер сама држава нема бригу за толико гладних који им се узалудно обраћају. И сада, ови наши законици толико иду далеко, да хоће тим изгладнелима и ојађенима да ускрате то што добијају од Цркве, да би све уложили у своју приватну државу.
Цетињски манастир |
Владика Николај у књизи „Kроз тамнички прозор” каже да кад неко отпадне од Христа то је најстрашније зло. Због охолих и грабљивих долазе невоље. Све своје силе човек може искористити на добро, али и на зло. Отимања, убиства и богохулства настају кад се помути човеков разум и умртви савест. То се дешава када настану зла времена неверовања и отпадништва од вере. Црква објављује да је сваки дан добар, ако се благодари и служи Богу. Сва наша заштита и одбрана од непријатеља кроз векове ослањала се на Божију помоћ. Основна мисао Николајева је да од Бога зависи свако добро дело. Неки просветитељи су тврдили да све зависи од човековог подвига, и то су назвали хуманизам. Такав покрет је имао своју енергију, али без Премудрости Божије човек, ма колико истицао своју улогу, на крају се и сам окренуо против себе и против другог. Човек је постао човеку вук, у смислу да је постао као нека звер која нема друге димензије живота, осим пуког опстанка у своме станишту. Он наводи речи пророка да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће (Дан. Гл. 4) и каже, тешко човеку који се одриче Христа пред људима због ништавних ствари богатства и власти.
Треба се трудити свим делима, мислима, речима и молитвом да имамо Бога уза се. Kада су кренуле литије по свим градовима Боке которске, свештеници су у својим беседама највише наглашавали то да је сила Божија уз нас, јер смело и слободно идемо у литијама, не стидећи се да покажемо како смо Црква Христова. Иако је бивало пребројавања – ко и зашто иде у литију, нигде као на Приморју није било толико упорности и одважности да литије сви морају поштовати. С поносом су ишли пред манастире – Савину, Ластву Грбаљску и др. и слали поруке да не дају своје светиње. Програм који је извођен био је увек богат музичким прилозима, а највише на тему одбране Kосова и Метохије. Подршку литији дали су и представници других веросповести.
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар