Јединствена научна збирка превода сачињених углавном са арапског језика, фрагментарно или у потпуности садржи дела значајних аутора и важне историјске документе.
Уводни чланци на почетку овог тома пружају представу о његовим општим проблемима, а предговор сваког превода излаже свеобухватне податке о одређеном делу узимајући у обзир најновија достигнућа у области арапско-хришћанског истраживања. Kоментар који прати све текстове, чини да буду што јаснији чак и лаику. Kњига ће бити корисна и стручњацима и свима који су заинтересовани за хришћански Исток.
Тренутно је проучавање арапско-хришћанске културе, које је заправо постало независна научна дисциплина, у великом процвату. Нарочито се ова дисциплина развија већ дужи низ година на Одељењу за источну хришћанску филологију и оријенталне Цркве овог Универзитета, које је издало низ научних публикација на ову тему и јединствен низ упутстава за проучавање арапског језика на основу текстова арапско-православне традиције.
Уз активно учешће Одељења објављена је и ова публикација, која је резултат дугогодишњег рада тима преводилаца и истраживача под вођством професора, доктора историјских наука K.А. Панченка, сарадника Института за азијске и афричке државе на Московском државном универзитету М.В. Ломоносов.
Сврха антологије је да упозна домаћег читаоца са писменим наслеђем православних Арапа, који су у средњем веку названи Мелкити. То је била прва хришћанска вероисповест која је бар од 8. века почела да употребљава арапски језик као литургијски и књижевни. Током протеклих векова њени представници, који припадају Антиохијској, Александријској и Јерусалимској патријаршији, створили су опсежан, али мало познат широком читаоцу, опус текстова разних књижевних врста.
Kако је адекватно разумевање културе немогуће без познавања историјског контекста, у првом издању антологије одлучено је да се уврсте текстови који су на неки начин повезани са историјом арапско-православне заједнице. То је подразумевало не само историјска дела створена у њеној средини, већ и споменике који одражавају њено саморазумевање у контексту променљивих историјских стварности, организације црквеног живота и контаката са другим земљама.
Други том антологије планиран је да буде посвећен богословљу православних Арапа, које је домаћем читаоцу до данас практично непознато. Мелкитски аутори, који су живели под исламском влашћу, били су принуђени да полазе са потпуно различитих културолошких простора за разлику од својих грчких претходника кад су писали о проблемима у својим списима, у својим приступима и методама решавања богословских питања, у методама аргументације и у терминолошком систему. Стога се о мелкитском богословљу може говорити као о оригиналном, али мало проученом богословском предању, тако да чак и мишљење да не досеже увек висину византијског богословља не умањује његов значај за научнике и оне који су заинтересовани за историју православне богословске мисли.
Садржај нове књиге можете наћи на веб локацији pub.pstgu.ru
Московска Патријаршија (с руског превео протођакон Радомир Ракић)
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар