На дан Преноса моштију Светог оца Николаја, Манастир Kовиље је прославио једну у низу својих храмовних слава. Упркос удаљености од варошице Ивањице, светиња ковиљска привлачи своје сталне вернике. Околни мештани, који су давно напустили своје домове, из забачених и тешко приступачних предела Голије и Јавора, на празнике долазе у светињу да се помоле Богу уз сталне приче о давним „добрим-старим временима“.
Сам манастир је пустиножитељског типа и састоји се из две цркве. Мања црква, која је старијег датума посвећена је Светима архангелима, а млађа Светом Николају Мирликијском. Манастир је под Турцима доживео разарање половином 15. века. Његову обнову је извршио патријарх Гаврило Рајић. Он је 1644. године сазидао Цркву Светог Николаја и богато даривао манастир.
У манастиру је једно време радила школа која је била расадник писмености учитеља, свештеника и монаха овога краја. Манастир је од велике обнове у 15. веку , уз успоне и падове, опстајао све до 1813. године када је претворен у парохијску храм. Од 2005. године опет постаје манастир. Почетак духовне обнове и пустиножитељства, после 200 година, започиње 13. септембра 2005.
Након узимања учешћа у заједници Тела и Kрви Христове уследило је ломљење славског колача. Необични манастирски спокој и тишину украшавали су раздрагани дечији гласови који су учествовали у анђеоском појању ковиљских сестара. Затим смо узели учешће у трпези љубави и духовно се надахнули у разговорима са монахињама.
Јереј Јован Kушић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар