НАШЕ ПРОЗРЕЊЕ, Недеља Шеста по Васкрсу, о слепом

   Можда је управо за нас, за нашу генерацију посебно важна данашња прича о исцељењу човека слепог од рођења. Спаситељ пролазећи поред слепца којег познаје цео Јерусалим не пита ни за шта, не пита га чак ни за веру, „мимоидиј“ (пролазећи поред) – исцелио га је. Слепац је прогледао, а слепи фарисеји су почели да га испитују ко му је учинио ово велико добро које они сами никад нису могли и неће моћи да учине.

   Почели су да негодују оптужујући Спаситеља због тога што је ово велико дело Божје било учињено у Божји дан, у суботу. Не налазећи ниједну реч да се супротставе Истини Kоја је блистала пред њима као невиђено чудо, фарисеји се ипак нису уздржали, и у зависти и злоби су изрекли хулу на Бога и на Светог Духа.
   Понекад људи питају: шта је то хула на Светог Духа? У данашњем одломку из Јеванђеља описан је овај страшни грех: фарисеји виде силу Божју – показану у исцељивању човека слепог од рођења – и свеједно је упорно негирају. Ругајући се позивају: „Узнеси славу Богу, знамо да је Човек (Kоји те је исцелио) – грешник.“ А исцељени каже: „Бог не слуша грешнике, већ слуша онога ко поштује Бога и твори Његову вољу. Од памтивека се није чуло да неко отвори очи човеку слепом од рођења. Да није од Бога, ништа не би могао да чини.“ И тада су га фарисеји истерали напоље, односно, изопштили из синагоге, изопштили из целе израиљске заједнице.
   Лишен је свих права. Од сада по јеврејским законима нико не може да разговара с њим, ни да му помаже, ни да живи заједно с њим. Отац и мајка су га се одрекли.
   „Отец мој и мати моја остависта мја, Господ же воспријат мја...“ Управо тада га Сам Спаситељ проналази и каже: „Да ли верујеш у Сина Божјег?“ Човек који је прогледао упита: „А ко је Он, Господе, да верујем у Њега?“ И тада му Спаситељ каже, скоро исто што и Самарјанки прошле недеље: „И видео си Га и Он говори с тобом.“ Човеку слепом од рођења нису били потребни више никакви докази. Он Му се поклонио као Богу и рекао: „Верујем, Господе.“
   Није нам случајно пре недељу дана Света Црква приказала исто такво откровење Спаситеља жени-Самарјанки која је била грешна, али чистог срца. Ово двоје људи из Јеванђеља су обоје видели Бога.
   Сви ми смо генерација људи слепих од рођења. Већина нас је рођена ван вере у Господа. Наше духовне очи је по плану, који је скован још у давна времена, требало да остану затворене све до наше смрти. И милиони, милиони људи је требало да оду у вечност, не спознавши ни Бога, ни своју душу, ни сам духовни свет. Учињено је све да бисмо ми, који смо рођени слепи, а често и од слепих родитеља, заувек остали такви.
   Међутим, с нама се десило чудо Божје. Господ нас је, не питајући да ли верујемо, не испитујући нас о томе, већ напротив, знајући да немамо ту веру, помазао блатом и мукама као светим миром, и милиони, милиони људи у нашој земљи су се исцелили. Отвориле су им се духовне очи.
   Наши савременици, исцељени слепци, као и онај човек који је био слеп од рођења, били су подвргнути тешким искушењима, испитивањима и ругањима од стране фарисеја овога века, и многи од нас су били изопштени из друштва својих пријатеља, ближњих и родбине. Многима од нас се десило исто што и слепом човеку од рођења који се помиње у Јеванђељу.
   Али зашто је Спаситељ исцелио баш њега? Зашто се чудо Божје десило управо овом човеку, а не читавој гомили истих таквих несрећних, осакаћених и болесних који стоје поред њега? Пре две недеље смо читали у Јеванђељу како је Спаситељ исцелио раслабљеног. Али он је макар жудео за исцељењем и надао му се – читавих 38 година. А човек који је био слеп од рођења није имао вере, зато што није знао у кога да верује – он једноставно није видео Господа, није видео Онога Kо му је рекао: „Иди у бању силоамску и умиј се.“ Управо њему је Спаситељ, видећи све његово храбро исповедање пред непријатељима Истине, пред непријатељима Божјим, открио Своје Божанство.
   Али ипак, зашто су се једни исцељивали, а други се нису исцељивали? Зашто је Спаситељ пролазећи поред гомиле убогих, сиромашних, инвалида, парализованих, одабрао једног и њега исцелио? Зашто од милиона и милијарди људи слепих од рођења само мало стадо духовно прогледава, зашто од стотина народа који живе на свету само малобројни исповедају спасоносну православну веру?
   Ако кажемо с људске тачке гледишта, то је неправедно. Ако кажемо с људске тачке гледишта – по чему су други слепци били гори од овог слепца? А по чему су други парализовани који су се налазили у Силоамској бањи били гори од овог парализованог? И по чему смо ми (а свако од нас зна колико вреди, и да то није много) бољи од милиона наших браће и сестара у овом свету који нису просвећени светлошћу вере?
   Спаситељ је у данима Свог земаљског живота идући по земљи од многих изабрао оне... које је изабрао. И данас се дешава исто. И међу народима у целини Господ такође бира само оне које бира.
   Kо су, на крају крајева, они које Спаситељ бира?
   Пред Своја страдања, на Тајној вечери, Он каже ученицима: „Изабрао сам вас из света.“ А затим се у првосвештеничкој молитви обраћа Оцу: „Оче Свети! Сачувај их у име Твоје, оне које си Ми дао.“ Kо су они? Да ли су то богати и велики људи? – Не, наравно да нису. Да ли су само сиромашни? – Нису ни то. Међу онима које је Бог изабрао било је људи свих стања. Или су то били људи који су имали друго богатство – разум и мудрост? – Ништа слично. То су били мудри људи који су признавали своју немоћ ума, и били су потпуно неуки људи, па чак и просто јуродиви, који су изненада добијали посебна откровења. А можда су то били људи богати греховима, зато што је Господ „дошао да спаси грешнике“? – Али знамо да у сви грешни пред Богом. Или су то можда људи богати вером? – Да, Господ је захтевао веру од људи. Али, ево, човека слепог од рођења је исцелио без његове вере. Раслабљеног којег су људи спустили пред Њега раскопавши кров, Он је исцелио само по вери људи који су га донели. И још знамо да и демони верују и дрхте... Дакле, кога Господ бира за Своје наследство?
   Апостол у једној од посланица каже: „Сад више не живим ја, већ живи у мени Христос.“ Ево кога Спаситељ бира: оне који могу да се одрекну себе и да постану обитавалиште Бога.
   По неизрецивом Божјем плану бирају се само такви људи. Нека је човек и малодушан, као овај раслабљени који је пре две недеље издао Спаситеља, али и он је могао да каже, бар извесно време у свом животу, да у њему живи Христос. Могао је да постане Његов храм. И Јуда је извесно време био храм Божји! Али Бог ће разрушити онога ко разруши храм Божји...
   „Сад више не живим ја, већ живи у мени Христос.“ Исто могу да кажу сви они које Бог бира. Укида се стари човек и гради се Христос у човеку.
   Али Христос у човеку уопште не живи апстрактно, не живи само у нашем разуму. Христос се налази у разуму многих људи који верују у Бога: и протестаната, и католика, и просто оних који кажу: да, верујем у Христа, али сам ван Цркве. Има оних који говоре о Христу, маштају о Њему, желе да чују нешто о њему – али у њима нема Христовог живота. Они су вам Христовог Тела, ван Христове Цркве. Управо зато се испоставља да многи народи који су сазнали за Христа, живе ван Његовог Тела, ван Његовог Божанства.
   Наравно, ово не говоримо да бисмо се гордили. Света Црква о изабранима говори као о највећој Божјој милости према грешном човеку, али и као о највећој одговорности. Зато што и изабрани, на несрећу, могу постати налик на Јуду, могу постати одступници, у којима је некада живео Христос, а затим су свог Спаситеља издали и разапели.
  Наше прозрење се састоји у томе што почињемо да видимо да смо пуни грехова и да смо способни на свако зло и сваку издају. Наше прозрење је у томе што почињемо да видимо свет какав јесте, да лежи у злу. Наше прозрење је у томе што у овом свету највише почињемо да видимо и ценимо само велико милосрђе Божје према нама и према целом слепом човечанству. А ако то не видимо, значи да нам се само чини да смо прогледали, а заправо смо остали и даље слепи, од чега нека би нас Господ избавио!
   Христос васкрсе!

  Митрополит псковски и порховски Тихон (Шевкунов)
   извор: www.pravoslavie.ru