Храна и пиће имају једну од главних улога у човековом животу. Човек је тако створен, наш организам је створен тако да без хране можемо умрети и погинути. Данашње Јеванђеље нас позива да на нови начин, хришћански, сагледамо ове две ствари – воду и хлеб.
Дошавши у самарјански град Сихар Господ се зауставио покрај Јаковљевог бунара, и ту је по воду дошла мештанка, Самарјанка. Господ ју је замолио да и Њему да воде (в.: Јн. 4, 5-9), а она се збунила зато што је Јудејац уопште почео да говори с њом, јер су Јудејци Самарјане сматрали паганима и избегавали су општење с њима. Самарјани су по крви били блиски Јеврејима, али су одступили од истинског поштовања Бога.
Господ је рекао овој жени да је вода коју ваде на овом бунару таква да човек који је пије поново ожедни, а Он може да јој да посебну воду и они који је буду пили неће никад ожеднети. Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; а који пије од воде коју ћу Му дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу Му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни (Јн. 4, 13-14).
И сам јеванђелиста Јован и сви свети оци Цркве говоре о томе да Господ овим речима живом водом назива Светог Духа. Свети Дух све животвори и људи који бивају испуњени Њим и сами постају неисцрпни извори живе воде која тече у вечни живот.
Често долазимо у храм тражећи решење за неке своје проблеме. Понекад тих проблема има врло много, брине нас стање наших најрођенијих, блиских, наше земље. Тражећи помоћ од Господа и желећи да спознамо Бога и да Му се приближимо често губимо из вида да се Богу не приближавамо само читањем Светог Писма и умним делањем, већ пре свега учествовањем у благодати Светог Духа у тајнама Цркве. Ова света жива вода животвори нашу душу и чини нас изворима божанске благодати која је у стању да исцели не само нас, већ и људе из наше околине.
Посебно је важно да то имамо на уму овде, међу овим зидовима где се школују будући пастири, будући апостоли, проповедници божанске благодати.
Господ у данашњем Јеванђељу говори и о истинској храни, кад Му ученици нуде да нешто поједе, Он каже: Јело је моје да вршим вољу Онога Kоји Ме је послао (Јн. 4, 34).
То су две важне ствари – храна и пиће без којих живот хришћанина постаје сувопаран, бесмислен и мртав. Без воде Светог Духа која тече у живот вечни и без вршења воље Оца Господа и Бога нашег.
За нас је управо то истинска храна и истинско пиће, а брига о материјалној храни и пићу никад не треба да нам заклања божанску благодат о којој нам Господ данас говори.
Христос воскресе!
Јеромонах Игнатије (Шестаков)
Са руског Марина Тодић
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар