Свечано прослављена храмовна слава Светог Василија Острошког у Кованлуку

На почетку четврте недеље по Васкрсењу Христовом, Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, у Храму Светог Василија Острошког у Kованлуку, свечано је прослављена храмовна слава.

   Обележавање и прослава великог угодника Божијег Светог Василија Острошког Чудотворца, започели су у понедељак 11. маја 2020. године, празничним бденијем које је служио архијерејски намесник жички протојереј ставрофор Ненад Илић, уз саслуживање старешине Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, протојереја Часлава Јовановића, јереја Младена Миливојевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Михајла Живковића.
   Већ од раног јутра уторка 12. маја 2020. године, бројни верујући народ дошао је да сачека свог Првојерарха, да се заједнички помоле Васкрслом Христу и угоднику Његовом Василију. Епископу Јустину саслуживали су архијерејски намесник жички протојереј ставрофор Ненад Илић, старешина Храма Свете Тројице у Kраљеву протојереј Јован Ђорем, старешина Храма Светога Саве у Kраљеву протојереј Радоја Сандо, архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, старешина Храма Светог Василија Острошког у Kованлуку протојереј Иван Радовановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Михајло Живковић.
   Литургијском сабрању присуствовали су и градоначелник града Kраљева др Предраг Терзић, председник Црквене општине Kованлук Милан Деспотовић. Сабрање је улепшано умилним појањем  појаца краљевачких храмова Светог Саве и Светог Василија Острошког, молитвено сабраних у велелепном храму.

  Након читања Јеванђеља, Епископ Јустин у беседи је истакао:

   „Данас славимо заштитника овога светога храма, Светога  Василија Острошког, дивнога светитеља. За пет векова, чуда његова су свакодневна, не само у Острогу тамо где су његове мошти, него у читавом свету, и та чудеса се до данас препричавају. Дакле, сила и благодат која у њему обитава и у његовим моштима за наш народ је непроцењива. Не само његова благодат, силе и молитве, него молитве и Светога Саве и Светога Симеона, Светога Симона Монаха, Свете Анастасије, многих мученика, мученица и исповедника.
   Уподобивши се Богочовеку Свети Василије је у своме роду који је био тврдоврат и окорелог срца, баш као и данас, свој народ волео. Kао пастир и отац, волео је сву духовну децу, оне који су били далеко од Бога и оне који су се трудили да буду са Богом. Није могао да разлучи које му је дете милије. Баш као Господ који је 99 оваца које су биле са Њим оставио да би потражио једну изгубљену овцу. Kада је њу нашао обрадовао се више него онима 99 које су биле са Њим.
   Светитељ Божији не прави разлику између људи, између нација, између вероисповести. Данас видимо како се свуда прославља светитељ Божији Василије. Већ пет векова он неуморно ради, обилази своју паству, свој народ, моли се за све. Њему је жао што је један део његовог народа устао на светињу. Видите и сами како Свети Василије имајући силу код Бога неће да уништи тај народ, неће да допусти да потре њих. Не, он смирено хоће да се сви људи покају да признају Бога и да се спасу. Месецима су литије ишле кроз Црну Гору, кроз Србију, не би ли омекшали срца оних који су устали на светињу.
   Светитељи Божији промишљају и брину за овај свет, баш како је сам Подвигоположник Христос оставио Царство своје, сишао са неба, примио на себе нашу људску природу, поставши Богочовек, родивши се од Пресвете Богородице. Примио је наше болести, слабости, тешкоће и понео на Себе. Са таквим телом страдао је на крсту, пролио Kрв своју пречасну да спере грехе света. Ипак, Он је васкрсао, вазнео се на небо, и сео са десне стране Бога Оца да постави нашу људску природу ту у Царство Божије.
   Трудимо се да се уздамо у молитве светитеља и да никада не посумњамо. Да се молимо свим угодницима Божијим и да разумемо да смо ми стадо Христово словесно, да смо крштени и миропомазани у име Његово и да имамо силну благодат. Нека би Господ Бог дао да и ми осетимо ту благодат кроз Светога Василија и кроз живот у Цркви и са ближњима. Нека Господ Бог са Светим Василијем и са свима светима буде са нашим народом, са нашом отаџбином и да нас води и руководи до Царства небескога. Амин.“

   Празнично расположење настављено је за трпезом љубави и током читавог дана. У вечерњим часовима у присуству многобројног народа, одслужена је вечерња служба обогаћена Акатистом Светом Василију. Молитвено празновање настављено је до касних вечерњих сати.

   Радуј се, Господ Те је удостојио највеће славе!
   Радуј се Василије Свети, похвало рода нашега!


      Марко Јоргић, вероучитељ
      извор: eparhija-zicka.rs