Пример живљења и стварања у женском монаштву
У навечерје празника Преподобног оца Јустина Ћелијског, 13. јуна 2020. године, уснула је у Господу мати Антонина (Јањић), једна од најистакнутијих сестара ћелијске обитељи од друге половине прошлог века до данашњих дана.
Рођена је 17. марта 1931. у Београду у породици Благоја и Драгиње Јањић, добивши на крштењу име Светлана. У родном граду завршила је основну и средњу школу, као и курсеве дактилографије и стенографије - вештина захваљујући којима ће оставити драгоцена дела будућим генерацијама православних народа. Године 1951. долази у манастир Ћелије у ком је као духовник службовао архимандрит Јустин Поповић, велики мислилац, проповедник и писац.
Будући да је познавала рад на писаћој машини, сестра Антонина 1964. године отпочиње прекуцавање чувених „Житија светих“ и других дела оца Јустина, чинећи то марљиво и са великом љубављу. На позив Гркиње Зои 1969. године одлази у Атину да код чувеног ликовног уметника Николаса изучава иконографију. За само годину дана боравка у грчкој престоници, вредна и даровита Антонина овлавадава иконографијом византијског стила, а помало и грчким језиком. По повратку у Ћелије, у новом атељеу, наставља да ради иконопис и своје знање преноси сестрама. Пуних тридесет година из ћелијске иконографске радионице излазиле су бројне празничне и славске иконе, које су украсиле домове верних широм света. Године 1972. манастир Ћелије почиње са издавањем сабраних дела оца Јустина „Житија светих“, у чијој је припреми за штампу монахиња Антонина дала немерљив допринос. Kао својој верној ученици и сатрудници, ћелијски старац, данас становник Царства небеског и молитвеник крај престола Божјег, неколико пута се у сну јавио, рекавши да ће је ускоро „повести“. То се и збило у навечерје њему посвећеног празника.
Мати Антонина била је верна слушкиња Божја, украшена обиљем дарова којима је Његово име прослављала. Поред сликања светих Божјих људи и куцања Авиних дела, својим предивним појањем украшавала је богослужења у надалеко познатој светињи. Оставила је лепе успомене и сјајан пример живљења и стварања у женском монаштву. Са овог света испраћена је скромно, опелом у старом манастирском храму Светог архангела Михаила које је служено 15. јуна 2020. године. Сахрањена је на монашком гробљу изнад манастира.
Мати Антонина била је старија сестра високопреподобне мати Гликерије, дугогодишње игуманије манастира Ћелије.
Вечан спомен у Царству небеском драгој мати Антонини!
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар