Председник Русије Владимир Путин потписао је федерални закон којим се ратификује споразум са Србијом према коме ће Русија добити неколико слика руског уметника Николаја Рериха с краја 19. и почетка 20. века, а Београд - 166. страницу Мирослављевог јеванђеља.
Документ је објављен на званичној интернет страници правних информација Kремља. Према условима споразума, Русија ће предати Србији 166. страницу Мирослављевог јеванђеља коју је Руска национална библиотека у Санкт Петербургу добила 1883. године као део збирке епископа Порфирија Успенског.
Србија ће предати Русији седам слика Николаја Рериха, које се чувају у Народном музеју у Београду. Аутентичност слика, као и њихова историјско-културна вредност утврђена је приликом експертизе коју су на лицу места утврдили стручњаци Државног музеја Истока. Претходно је у јануару 2020. године Народна скупштина Србије усвојила Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Русије о примопредаји листа Мирослављевог јеванђеља Србији и слика Николаја Рериха Русији. Споразум о томе постигли су председници две земље током посете Владимира Путина Србији у јануару 2019. године.
Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски рукопис на ћирилици, а 166. страница је једина која недостаје. Реч је о непроцењивој драгоцености, најстаријем и највреднијем сачуваном српском ћириличном споменику. Реч је о страници коју је Порфирије Успенски исекао и понео са собом током боравка на Хиландару, на Светој Гори, јер је био фасциниран изгледом тог рукописа. На тој страници се налазе чтенија за 20. јануар, празник Јована Kрститеља. Украшена су иницијалом с ликом вавилонске блуднице, што је метафора за злу Иродијаду, жену цара Ирода, која је од мужа захтевала главу Светог Јована. Лист се од 1846. до 1883. налазио у Kијеву, а затим је пренет у Императорску јавну библиотеку, данашњу Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу.
Мирослављево јеванђеље је писано на старословенском језику. Оно је заправо јеванђелистар, богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Kњигу краси чак 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом и украшених златом. Оно је 2005. године уписано у Унескову листу „Памћење света“. Мирослављево јеванђеље које се и данас чува у Народном музеју због изузетне вредности и посебног начина заштите и чувања јавности, показује се само у ретким приликама.
извор: www.spc.rs
Документ је објављен на званичној интернет страници правних информација Kремља. Према условима споразума, Русија ће предати Србији 166. страницу Мирослављевог јеванђеља коју је Руска национална библиотека у Санкт Петербургу добила 1883. године као део збирке епископа Порфирија Успенског.
Србија ће предати Русији седам слика Николаја Рериха, које се чувају у Народном музеју у Београду. Аутентичност слика, као и њихова историјско-културна вредност утврђена је приликом експертизе коју су на лицу места утврдили стручњаци Државног музеја Истока. Претходно је у јануару 2020. године Народна скупштина Србије усвојила Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Русије о примопредаји листа Мирослављевог јеванђеља Србији и слика Николаја Рериха Русији. Споразум о томе постигли су председници две земље током посете Владимира Путина Србији у јануару 2019. године.
Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски рукопис на ћирилици, а 166. страница је једина која недостаје. Реч је о непроцењивој драгоцености, најстаријем и највреднијем сачуваном српском ћириличном споменику. Реч је о страници коју је Порфирије Успенски исекао и понео са собом током боравка на Хиландару, на Светој Гори, јер је био фасциниран изгледом тог рукописа. На тој страници се налазе чтенија за 20. јануар, празник Јована Kрститеља. Украшена су иницијалом с ликом вавилонске блуднице, што је метафора за злу Иродијаду, жену цара Ирода, која је од мужа захтевала главу Светог Јована. Лист се од 1846. до 1883. налазио у Kијеву, а затим је пренет у Императорску јавну библиотеку, данашњу Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу.
Мирослављево јеванђеље је писано на старословенском језику. Оно је заправо јеванђелистар, богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Kњигу краси чак 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом и украшених златом. Оно је 2005. године уписано у Унескову листу „Памћење света“. Мирослављево јеванђеље које се и данас чува у Народном музеју због изузетне вредности и посебног начина заштите и чувања јавности, показује се само у ретким приликама.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар