На дан када Света Црква слави спомен на апостоле који су први пронели радосну вест Христовог Васкрсења, литургијска заједница Светосавског храма у Kраљеву, сабрала се око Архипастир Јустина у заједници Тела и Kрви Господње. Петровски пост завршио се у пету недељу по Духовима дајући нам велике поуке за оба ова празника. Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ жички Г. Јустин се у својој надахнутој беседи присутнима обратио речима:
„Данас наша Света Црква прославља првоврховне апостоле, Симона Петра и Павла. Црква се сећа у пету недељу по Духовима чудесног догађаја у Гергеси, где су два бесомучна човека дошла Господу Христу. Толико су били опседнути демонима да нико није могао да им приђе. Они долазе и не траже од Господа помоћ, него кажу: Зашто си дошао пре времена да нам мучиш душе, ако већ хоћеш да нас истераш, пошаљи нас у крдо свиња. То је нама поука да знамо да нечастиви постоји у овоме свету, постоји онолико колико му ми допустимо да он овлада нашим осећањима, срцем, вољом, душом и умом. Само толико има власт.
Прослављамо данас оно што је свето, оно што је честито, оно што је спасоносно: два апостола Божија који су различити по темпераменту, пореклу, начину призвања и образовању. Симон Петар је био рибар. И Господ га је, када је ишао Галилејским језером призвао. Он је пошао за Њим. Апостол Павле је претходно био Савле – гонитељ хришћана. Оно што је заједничко обојици јесте да су заволели Господа, да су се предали Њему и да су са Њим постигли потпуну заједницу. Тако је Савле гонитељ хришћана у једном тренутку као Павле просвећени рекао: Не живим више ја, него у мени живи Христос. Симону Петру који је био темпераментан и ревностан, мислио да све може, Господ је показао да без Бога не можемо ништа чинити и да се само у силу Његову уздамо. Петар је горко оплакао грех одрицања од Христа, али је ипак кроз покајање остао веран до краја и мученички посведочио своју веру.
Kао што је апостолу Петру пружио руку када се почео давити у води, тако је и апостолу Павлу Господ рекао: Доста ти је моја благодат, јер се моја благодат у слабости пројављује савршена. Од тада апостол Павле почиње да говори свима: Ако ћу се чиме хвалити, хвалићу се својим слабостима. Тако и ми, драга браћо и сестре, никада не смемо да се погордимо, да смо сувише побожни, да постимо, чинимо нека велика дела, да имамо неку посебну љубав или посебне дарове. И ако имамо нешто мало, то је од самога Господа.
Због самога Господа и ради Цркве Божије, Павле је неуморно проповедао по свету оно што је сам доживео, светлост која га је ослепела али и Господа који га је исцелио. Та нетварна светлост, чудесна светлост, чини да и ми постајемо синови светлости и богови по благодати. Све до тада ми смо подложни мукама, великој туги, депресији и безизлазу, јер смо људи који у свету живе и тело своје носе. Још нисмо бестелесни, али нам је дужност да превазиђемо људско, да примимо Божанску благодат и да будемо силни и моћни у Господу. Нема нама никакве плате ни на небу ни на земљи све док се хвалишемо да смо нешто посебно и упоређујемо се са другима који тобож нису толико ни побожни ни дарежљиви ни умни.
Зато је данас овај празник за нас велика поука, да не би пали у ропство мрачних сила. Онај који се много игра са својом вером, долази у опасност да застрани, да уђе у прелест. Да би нас Господ од тога сачувао, послушајмо апостола Павла, угледајмо се на Свете апостоле, на преподобне, мученике, цареве и краљеве који су све своје имање разделили сиромасима, а они се припремали за Царство небеско.“
Епископ Јустин је беседу завршио речима: „Нека је срећан данашњи празник и свима вама који га славите као крсну славу. Нека нас апостоли Петар и Павле воде и руководе до Царства небескога, да и ми тамо чујемо неисказане речи и славимо Оца и Сина и Духа Светога у све векове и сву вечност. Амин “
У наставку службе Божије верни народ је приступио Светој тајни Причешћа на здравље, спасење и на Живот вечни.
Душан Дуњић, студент теологије
извор: eparhija-zicka.rs
„Данас наша Света Црква прославља првоврховне апостоле, Симона Петра и Павла. Црква се сећа у пету недељу по Духовима чудесног догађаја у Гергеси, где су два бесомучна човека дошла Господу Христу. Толико су били опседнути демонима да нико није могао да им приђе. Они долазе и не траже од Господа помоћ, него кажу: Зашто си дошао пре времена да нам мучиш душе, ако већ хоћеш да нас истераш, пошаљи нас у крдо свиња. То је нама поука да знамо да нечастиви постоји у овоме свету, постоји онолико колико му ми допустимо да он овлада нашим осећањима, срцем, вољом, душом и умом. Само толико има власт.
Прослављамо данас оно што је свето, оно што је честито, оно што је спасоносно: два апостола Божија који су различити по темпераменту, пореклу, начину призвања и образовању. Симон Петар је био рибар. И Господ га је, када је ишао Галилејским језером призвао. Он је пошао за Њим. Апостол Павле је претходно био Савле – гонитељ хришћана. Оно што је заједничко обојици јесте да су заволели Господа, да су се предали Њему и да су са Њим постигли потпуну заједницу. Тако је Савле гонитељ хришћана у једном тренутку као Павле просвећени рекао: Не живим више ја, него у мени живи Христос. Симону Петру који је био темпераментан и ревностан, мислио да све може, Господ је показао да без Бога не можемо ништа чинити и да се само у силу Његову уздамо. Петар је горко оплакао грех одрицања од Христа, али је ипак кроз покајање остао веран до краја и мученички посведочио своју веру.
Kао што је апостолу Петру пружио руку када се почео давити у води, тако је и апостолу Павлу Господ рекао: Доста ти је моја благодат, јер се моја благодат у слабости пројављује савршена. Од тада апостол Павле почиње да говори свима: Ако ћу се чиме хвалити, хвалићу се својим слабостима. Тако и ми, драга браћо и сестре, никада не смемо да се погордимо, да смо сувише побожни, да постимо, чинимо нека велика дела, да имамо неку посебну љубав или посебне дарове. И ако имамо нешто мало, то је од самога Господа.
Због самога Господа и ради Цркве Божије, Павле је неуморно проповедао по свету оно што је сам доживео, светлост која га је ослепела али и Господа који га је исцелио. Та нетварна светлост, чудесна светлост, чини да и ми постајемо синови светлости и богови по благодати. Све до тада ми смо подложни мукама, великој туги, депресији и безизлазу, јер смо људи који у свету живе и тело своје носе. Још нисмо бестелесни, али нам је дужност да превазиђемо људско, да примимо Божанску благодат и да будемо силни и моћни у Господу. Нема нама никакве плате ни на небу ни на земљи све док се хвалишемо да смо нешто посебно и упоређујемо се са другима који тобож нису толико ни побожни ни дарежљиви ни умни.
Зато је данас овај празник за нас велика поука, да не би пали у ропство мрачних сила. Онај који се много игра са својом вером, долази у опасност да застрани, да уђе у прелест. Да би нас Господ од тога сачувао, послушајмо апостола Павла, угледајмо се на Свете апостоле, на преподобне, мученике, цареве и краљеве који су све своје имање разделили сиромасима, а они се припремали за Царство небеско.“
Епископ Јустин је беседу завршио речима: „Нека је срећан данашњи празник и свима вама који га славите као крсну славу. Нека нас апостоли Петар и Павле воде и руководе до Царства небескога, да и ми тамо чујемо неисказане речи и славимо Оца и Сина и Духа Светога у све векове и сву вечност. Амин “
У наставку службе Божије верни народ је приступио Светој тајни Причешћа на здравље, спасење и на Живот вечни.
Душан Дуњић, студент теологије
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар