Манастир Илиње, метох Манастира Благовештење на Kаблару, и ове године је било место окупљања верујућег народа овог краја. На сам празник, окупили су се многи мештани да би заједничарили у Литургији коју је служио архимандрит Дамјан (Цветковић), уз саслуживање архимандрита Саве (Илића) и протојереја Мирослава Петров, архијерејског намесника трнавског.
Прослављање манастирске славе потпомогли су бројни колачари овога краја, уз чију несебичну помоћ је игуманија Михаила са сестрама, након Свете Литургије, за све присутне припремила трпезу љубави у Манастиру Благовештење.
Kада прослављамо Светог Илију или било којег другог светог пророка, то некако радимо спонтано и ретко када се и замислимо шта значи имати дар пророштва. Свети владика Николај Жички у својој књизи о Теодулу, износи пред нас страхоту и величину овог дара. Он се ту и сам у размишљању пита, шта би било са човеком када би му било дато да прозре у будућност – да прозире у будућност својих сродника, свога народа, са свим катаклизмама и страхотама које морају доћи. Мало је заиста људи са довољно јаким разумом и снажним нервима, који се при виђењима таквих страхота не би растројили или избезумили. А историја сведочи кроз векове, да сви они којима се открије нешто натприродно,тј. натчулно виђење, морају то и да одстрадају.
Знајући све то, нама људима савременог доба, који непрестано падамо и устајемо, не би ли икако стигли у Царство небеско, дође да у исти мах занемимо од страха пред таквом величином подвига, коју је један човек узео у своје време, као што је то учинио Свети Илија. Позната су његова чудеса из житија, његова смелост пред Господом. Зато нас након страха и немоћи, обузима и радост, јер ми православни хришћани имамо великог молитвеника и помоћника на небесима. Ако је Свети Илија као човек од крви и меса, био тако моћан духом, вером и надом у живога Бога, колико ли је тек велики и несхватљив наш Живи Бог који живи на небесима? Он је над свим пророцима, све је у Његовом знању и промислу и све чини за наше спасење. Пошто су се остварила сва Његова пророчанства до данас, знамо засигурно, да ће се остварити и сва она која говоре о крају времена.
На основу овог, и много тога другог, што не може стати у ове наше редове, слободни смо да изнесемо закључак Светог владике Николај Жичког, да сви пророци, визионари свих народа и времена сравњени са Господом Исусом Христом, јесу као воштане свеће према јарком сунцу Божијем.
Свети Илијо, молитвениче рода нашег, својом вером непоколебљивом, учини да се и наша срца у вери утврде, ум грешан преобрази. Додај нам у душу огањ пламеног Духа, да бисмо вером ходили и у небо будућега века гледали, где ће бити радост неизмерна, за све оне који призивају име јединога Бога нашега. Нека се твојим молитвама исцељујемо од свих духовних и телесних болести, сваког греха, смрти и ђавола и тако покажемо достојни славе у месту где нема туге, бола и уздисаја. Амин.
Монахиња Параскева (Парошки)
извор: eparhija-zicka.rs
Kада прослављамо Светог Илију или било којег другог светог пророка, то некако радимо спонтано и ретко када се и замислимо шта значи имати дар пророштва. Свети владика Николај Жички у својој књизи о Теодулу, износи пред нас страхоту и величину овог дара. Он се ту и сам у размишљању пита, шта би било са човеком када би му било дато да прозре у будућност – да прозире у будућност својих сродника, свога народа, са свим катаклизмама и страхотама које морају доћи. Мало је заиста људи са довољно јаким разумом и снажним нервима, који се при виђењима таквих страхота не би растројили или избезумили. А историја сведочи кроз векове, да сви они којима се открије нешто натприродно,тј. натчулно виђење, морају то и да одстрадају.
Знајући све то, нама људима савременог доба, који непрестано падамо и устајемо, не би ли икако стигли у Царство небеско, дође да у исти мах занемимо од страха пред таквом величином подвига, коју је један човек узео у своје време, као што је то учинио Свети Илија. Позната су његова чудеса из житија, његова смелост пред Господом. Зато нас након страха и немоћи, обузима и радост, јер ми православни хришћани имамо великог молитвеника и помоћника на небесима. Ако је Свети Илија као човек од крви и меса, био тако моћан духом, вером и надом у живога Бога, колико ли је тек велики и несхватљив наш Живи Бог који живи на небесима? Он је над свим пророцима, све је у Његовом знању и промислу и све чини за наше спасење. Пошто су се остварила сва Његова пророчанства до данас, знамо засигурно, да ће се остварити и сва она која говоре о крају времена.
На основу овог, и много тога другог, што не може стати у ове наше редове, слободни смо да изнесемо закључак Светог владике Николај Жичког, да сви пророци, визионари свих народа и времена сравњени са Господом Исусом Христом, јесу као воштане свеће према јарком сунцу Божијем.
Свети Илијо, молитвениче рода нашег, својом вером непоколебљивом, учини да се и наша срца у вери утврде, ум грешан преобрази. Додај нам у душу огањ пламеног Духа, да бисмо вером ходили и у небо будућега века гледали, где ће бити радост неизмерна, за све оне који призивају име јединога Бога нашега. Нека се твојим молитвама исцељујемо од свих духовних и телесних болести, сваког греха, смрти и ђавола и тако покажемо достојни славе у месту где нема туге, бола и уздисаја. Амин.
Монахиња Параскева (Парошки)
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар