Тропар Успења Пресвете Богородице / Меандри Западне Мораве

Манастир Вазнесење, 30.8.2020.

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Родивши дјевство си сачувала, упокојивши се свет ниси оставила, Богородице: прешла си у живот, будући Мати Живота, и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.

поје: СВЕТОСАВСКА ОМЛАДИНСКА ЗАЈЕДНИЦА, Братунац

   Овчарско-кабларска клисура усечена је између планинских масива Овчара и Kаблара, на осам километара удаљености од Чачка и око 150 километара од Београда, у туристичкој регији Западна Србија.
   Гради је река Западна Морава. Основно природно обележје клисуре чини рељеф, пре свега упечатљиви масиви Овчара и Kаблара, по којима је и добила име. Kао контраст стрмим падинама Kаблара, падине Овчара се блаже спуштају до реке, прекривене зеленим, шумским масивима. Највећа дубина клисуре је у њеном средишњем делу и она, у односу на врх Kаблара, износи око 620 м, а у односу на врх Овчара 710 м. У овом делу долинске стране имају и највеће нагибе, углавном преко 30 степени.

   Западна Морава, која их раздваја, овде је успорила свој ток и усекла три јединствена меандра, од који су прва два прави геоморфолошки феномени, познати као „укљештени меандри”.
   Серија малих слапова и бигрених басенчића, као и мања бигрена тераса са релативно високим терасним одеском, дуж Бањског потока, посебна су атракција. Занимљиво је да процес излучивања сиге траје и данас.
   Овчарско-кабларска клисура је заштићена као предео изузетних одлика и као природно добро од изузетног значаја сврстано у I категорију. Одликује се препознатљивим меандрима Западне Мораве, језерима, планинама Овчар и Kаблар, изворима термо-минералне воде Овчар Бање и групом од девет манастира, црквама – светилиштима, смештеним на релативно кратком растојању. Разгледање клисуре, средњовековних манастира, пећина, језера, извора и планинских врхова и Овчар Бања, представљају главне елементе садржаја туристичког боравка.
   Овде постоје добри услови за разне видове рекреације, пре свега захваљујући природним факторима који су прилагођени за овај вид активности. Планине, река и језера Овчарско-Kабларске клисуре су идеална подручја за спортски риболов, алпинизам, параглајдинг, „bird watching”, планинарење, сплаварење, спортске активности. Организују се и спортске манифестације као што су Пливачки маратон и Овчарско-кабларска регата.

   – Међувршје је највеће вештачко језеро на Западној Морави, налази се на изласку из Овчарско-кабларске клисуре, а настало је преграђивањем реке и изградњом бетонске бране за потребе истоимене хидроелектране. Дугачко је око 11 километара и, будући да има везове за пловила, пружа огромне потенцијале за наутички туризам – каже за магазин еЕколист директор Туристичке организације Чачка Војин Јаковљевић.
   Овчарско-кабларска клисура је подручје које раполаже природним ресурсима и богатим споменичким наслеђем. Манастири Овчарско-кабларске клисуре представљају јединствено културно, уметничко и историјско наслеђе на овим просторима. На падинама Овчара налазе се Сретење, Св. Тројица, Ваведење, Вазнесење и Преображење, а на Kаблару се налазе Никоље, Благовештење, Јовање, Успење. У клисури се налазе још два светилишта: црква Светог Саве и пећина Kађеница.
   – Наш крај је познат и под називом „српска света гора” јер се у самој клисури налази чак девет манастира, листом из средњег века, две цркве и пећина Kађеница. Они привлаче не само вернике, него и љубитеље историје и архитектуре. Посебна занимљивост је да су поједини манастири везани за Обреновиће. На пример, уточиште у манастиру Никоље пронашао је Милош Обреновић, где се са породицом крио од Турака. Многи од ових манастира били су места где су се замонашили многи црквени великодостојници Српске православне цркве. На пример, патријарх Павле замонашио се у манастиру Благовештење – истиче Јаковљевић.
   До ових манастира може се доћи и обележеним планинарским стазама и пронаћи духовни мир, уживати у погледу на природне лепоте, шумовите планине, реку Западну Мораву.
   Пловидба малим бродовима – катамаранима Овчарско-кабларском клисуром, које организује Туристичка организација Чачка веома је атрактивно, али је и поглед са врха Kаблара импресиван, јер се са врха ове планине виде упечатљиви меандри Западне Мораве, шумовите планине, као и сам град Чачак у даљини.
   На заштићеном подручју Овчарско-Kабларска клисура евидентирано је 180 врста птица, 40 врста сисара, осам врста гмизаваца и 34 врста риба из девет фамилија. Ово подручје је на основу наведеног броја врста птица, на листи важних подручја птица у Европи (IBA у Европи).
   Фауна је богата, као последица добре очуваности и разноврсности станишта (шумска станишта, стене, литице, водена станишта, пашњаци и ливаде). Често се могу видети шумска корњача, барска корњача, шарени даждевњак, куна златица, куна белица, јазавац, дивља мачка, видра, сиви соко, сури орао, сива чапља, јаребица камењарка…
   Уредбом Владе Републике Србије (Службени гласник РС бр. 16/2000) Туристичка организација Чачка је обавезна да спроводи програм мониторинга заштићеног природног добра „Овчарско-Kабларска клисура”. Научно-истраживачке активности се реализују захваљујући сарадњи са научно-образовним установама , а научно-истраживачки радови објављују се у Бележнику Овчарско-Kабларске клисуре у издању „Туристичке организације Чачка”.

    Гордана Мајсторовић,
   Туристичка организација Чачка