У издању Псковопечерског манастира Успења Пресвете Богородице „Вољни страник“ објављена је књига која говори о светим женама Српске Цркве, чији се спомен поштује и у руској црквеној традицији „Свете српске жене“ – зборник у којем су приказана најпотпунија житија дивних подвижница, у чијим подвизима се огледају искрена вера, побожност, љубав, пример молитве и бриге о ближњима. Управо оне су васпитавале будуће подвижнике, христољубиве владаре и подвижнике за веру.
Ова књига представаља дуго очекивани поклон хришћанкама које носе имена у част српских светих жена, као и свима онима који се занимају за српску историју и културу. Аутор зборника је стручњак за историју Српске Цркве јеромонах Игњатије (Шестаков).
У књизи се наводи краћи речник манастира и храмова који се помињу у житијима светих жена. А многобројне фотографије ће помоћи у томе да се већ сад започне ходочашће ради обиласка српских светиња.
***
У свом предговору књизи Митрополит загребачки и љубљански Порфирије пише:
„Драго нам је да видимо да и данас, као што је то било у току векова, у Руској Цркви и народу живе посебно поштовање и љубав према српским свецима. Они су толико дубоко ушли у руску црквену традицију, да су за вас постали своји – рођени и блиски.
И у томе нема ништа чудно. Управо тако, кроз свеце, испољава се љубав Творца према целом људском роду у којем се у Христу бришу националне, културне, државне и временске границе. Свеци су увек с нама и увек нас уједињују, чине нас једном породицом. Управо то је она жива и непрекидна веза између наша два братска народа и између Цркава о којој тако често говоримо.
Свете жене српског рода свима нама дају пример правих подвижница, које нису на речима, већ на делу оваплотиле идеале хришћанских мајки, жена, сестара, кћерки, монахиња и служитељки Цркве Божје. Оне представљају диван симбол љубави, верности и искрене непоколебљиве вере, свега онога што је толико неопходно и савременим хришћанима. Из њихових примера црпимо снагу, спасавамо се молитвама које им упућујемо.
Сасвим недавно, 2019. године, обележили смо 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Овај датум представља озбиљну границу у вишевековној историји нашег народа, светосавског народа, народа Христа и Његове Цркве. Српски народ је у току ових векова доживео много искушења и ако имамо чиме да се поносимо, то су пре свега наши свеци. Они су највеће богатство нашег народа. Они су наслеђе које неподељено поседују све генерације Срба и које су спремни да поделе с целим светом.
Занимљиво је да су се неки од ових светаца за живота обраћали истоверном руском народу. Тако је мати Ангелина, коју ватрено волимо, одржавала односе с московским великим кнезом Василијем III, којем се обраћала за помоћ почетком XVI века и којег је молила да узме под покровитељство манастире на Светој Гори Атос, што се и десило.
Можда није ни случајно што име у част управо ове светице данас на крштењу добија тако много руских хришћанки.
Говорећи о упознавању живота и подвига наших светица желео бих да истакнем: што више знамо једни о другима, тим ће јача бити љубав међу нама, тим ће чвршћа и непоколебивија бити наша вера.
Надам се да ће ова мала књига о српским светим женама послужити за још веће јачање јединства наших народа и Цркава, наше саборне проповеди јеванђељске правде и истине.
Управо томе су ове свете подвижнице посветиле сав свој живот, и управо на то нас Господ призива.“
***
У књизи су прикупљени животописи оних светих подвижница које су прослављене на нивоу целе Цркве. Већина њих постоји и у руском црквеном календару.
Kао илустрације употребљене су фотографије из личног архива аутора, као и икона чији је аутор иконописац Јелена Хинић.
У књизи се наводи краћи речник манастира и храмова који се помињу у житијима светих жена. А многобројне фотографије ће помоћи у томе да се већ сад започне ходочашће ради обиласка српских светиња.
***
У свом предговору књизи Митрополит загребачки и љубљански Порфирије пише:
„Драго нам је да видимо да и данас, као што је то било у току векова, у Руској Цркви и народу живе посебно поштовање и љубав према српским свецима. Они су толико дубоко ушли у руску црквену традицију, да су за вас постали своји – рођени и блиски.
И у томе нема ништа чудно. Управо тако, кроз свеце, испољава се љубав Творца према целом људском роду у којем се у Христу бришу националне, културне, државне и временске границе. Свеци су увек с нама и увек нас уједињују, чине нас једном породицом. Управо то је она жива и непрекидна веза између наша два братска народа и између Цркава о којој тако често говоримо.
Свете жене српског рода свима нама дају пример правих подвижница, које нису на речима, већ на делу оваплотиле идеале хришћанских мајки, жена, сестара, кћерки, монахиња и служитељки Цркве Божје. Оне представљају диван симбол љубави, верности и искрене непоколебљиве вере, свега онога што је толико неопходно и савременим хришћанима. Из њихових примера црпимо снагу, спасавамо се молитвама које им упућујемо.
Сасвим недавно, 2019. године, обележили смо 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Овај датум представља озбиљну границу у вишевековној историји нашег народа, светосавског народа, народа Христа и Његове Цркве. Српски народ је у току ових векова доживео много искушења и ако имамо чиме да се поносимо, то су пре свега наши свеци. Они су највеће богатство нашег народа. Они су наслеђе које неподељено поседују све генерације Срба и које су спремни да поделе с целим светом.
Занимљиво је да су се неки од ових светаца за живота обраћали истоверном руском народу. Тако је мати Ангелина, коју ватрено волимо, одржавала односе с московским великим кнезом Василијем III, којем се обраћала за помоћ почетком XVI века и којег је молила да узме под покровитељство манастире на Светој Гори Атос, што се и десило.
Можда није ни случајно што име у част управо ове светице данас на крштењу добија тако много руских хришћанки.
Говорећи о упознавању живота и подвига наших светица желео бих да истакнем: што више знамо једни о другима, тим ће јача бити љубав међу нама, тим ће чвршћа и непоколебивија бити наша вера.
Надам се да ће ова мала књига о српским светим женама послужити за још веће јачање јединства наших народа и Цркава, наше саборне проповеди јеванђељске правде и истине.
Управо томе су ове свете подвижнице посветиле сав свој живот, и управо на то нас Господ призива.“
***
У књизи су прикупљени животописи оних светих подвижница које су прослављене на нивоу целе Цркве. Већина њих постоји и у руском црквеном календару.
Kао илустрације употребљене су фотографије из личног архива аутора, као и икона чији је аутор иконописац Јелена Хинић.
извор: srpska.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар