У припреми је снимак предавања
Одломци из књиге:
„Најлепше странице ове књиге испуњене су примерима древне народне етике. У сред ратног вртлога и ужаса, патријархални човек настоји да сачува своју душу. Иако се кроз Албанију немилосрдно остављају болесни и рањени, чак и они најближи, књига пружа и примере супротне врсте. Брига о другоме и другарство провлаче се кроз многа казивања. ‘Ми војници смо се волели. Постављани су парници, па кад један погине онај други да запише и сахрани. Чим један остане сам, он одмах тражи парник’, казује Радосав Марковић јединствен податак који по свему судећи, досад није забележен. Драгомир Ђорђевић на фронту уговара да се ожени непознатом сестром свог друга, ако преживи, и то после рата испуњава.
…
Укратко, овај зборник је широка панорама наше народне психологије, погледа, мишљења, поступака; па чак и народне парапсихологије. Дотиче се и невидљива, тајанствена страна појава и живота.
…
О мучним ратовима 1912-18. године и нашој најтежој теми Албанској Голготи, досад су највише говорили официри и интелектуалци, а понајмање онај који је те ратове носио и добио – обичан војник, сељак. Сада се овај први пут јавља у својој, и то већој књизи, и о предмету на којем су се поломила толика пера (међу њима и Нушићево) први пут се говори непатетично и чисто, изнутра, драгоценом једноставношћу казивања.“
Драгиша Витошевић
извор: www.prometej.rs
У организацији Удружења „Ирмос“ из Чачка, а у манастиру Вазнесење под Овчаром, одржано је одлично предавање доктора историјских наука, Немање Девића. Господин Девић је у манастиру већ други пут у својству не само предавача, већ и изузетно драгог госта.
Овога пута тема је била Србија –Држава и црква 1918-1920. године -Век обнове и уједињења. Иначе, у јулу ове године, Немања је одбранио докторат на тему „Партизански покрет у Србији у периоду од 1941.-1944. године“. Аутор је великог броја научних радова и историјских монографија, а запослен је у Институту за савремену историју. Повод за тему о којој је говорио био је тај што је ова година за српски народ изузетно значајна. Реч је о стогодишњици оснивања Пећке патријаршије. У питању је један кључни догађај у историји наше цркве и нашег народа.
У свом излагању које је било далеко од сувопарног набрајања чињеница, бројки и година, предавач нас је на веома сликовит начин вратио у период након 1918. године, време када је створена југословенска држава у оквиру које је извршено уједињење српског народа. Након Првог светског рата, Срби су изашли као победници и као такви су дочекани не само у Србији, већ и у Босни, Далмацији, Словенији. Kао резултат те победе, формирана је једна нова, мултинационална држава која је имала велики број проблема које је требало решити. Утицај Срба у тој држави, утицај страних сила, као и утицај краља Александра Kарађорђевића је нешто што је вечита тема која је и дан данас актуелна.
По речима Немање Девића, она је идентитетска и изузетно важна за поимање националне прошлости и самоодређивања наше садашњости. Kроз предавање нас је подсетио на врлине српског војника, дочеканог са великим поштовањем све до Словеније. Тај наш, српски војник, толико упечатљив у Немањином описивању био је претежно сељачког порекла. Чак тројица од четворице војвода су били синови ратара. Храбар, јуначан, чојствен, поштен, гостољубив, али и инаџија су само неке од њихових особина који је на посебан начин описан у књизи „Три силе притисле Србијицу“, кроз казивања солунских ратника, а коју нам је предавач топло препоручио.
Нажалост, наше генерације су сведоци урушавања државе из 1918. године, која се урушила у крви. Узимајући у обзир сва збивања у новијој историји, од 1990. године, па све до данас, санкције, ратове, господин Девић је истакао да је по његовом мишљењу велико чудо да смо ми након свега нашли снагу да говоримо о идентитетским темама. Без обзира што је данас нажалост све подређено нашем комфору, закључак предавача је да се на сваком месту у Србији ипак сакупи одређен број људи који показују интересовање за српску историју и српски идентитет. То се догодило управо данас у манастиру Вазнесење.
текст: Нела Мечанин
Нема коментара:
Постави коментар