12. децембар 2020.

Љубиша Бата Ђидић, Хиландарска лоза

    

   Прослов

   Сажетак свих наших молитава иде у правцу покајања, очишћења и просветљења наше личности: тела, телесности или соматичности-саркичности, плотскости-путености и природе, па душе-духа и ума (1Kор. 2, 14; 16, 46). Правац кретања мисли је ка побожности, или ка свему што је Господу по благоизвољењу а нама ка обожењу.

   Сажетак и свега нашег рукодеља обухвата клас и хлеб, воду и лозу; док је последак свега тога наше избијање пред грозд и стајање пред његовим вином ради освећења. Једно и друго већ, хлеб и вино са водом продужиће се Христовим Телом и Kрвљу, дарованим нама ради нашега спасења и вечнога живљења!

   Тако се ми увек и молимо, и трудимо да Христос, први Подвигоположник Цркве усади у нас страх својих блажених Заповести, еда бисмо победивши све телесне похоте живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Њему угодно; и све тако укрепом Његовим светињама.

   Ми дакле нисмо само слушаоци духовних изрека и тумачи свештених символа него смо и више, и даље од тога: делатељи добрих дела; заједничари логоса и ероса; искуситељи тајанствених ствари које стижу до деобе душе и духа, до трећег неба … „седмог свода“.

   На ова размишљања покренуо нас је Љубиша Бата Ђидић, полихистор, стваралац и подвижник духа калокагатхије Расинског округа, Епархије крушевачке; владалац некадашњом сценом југо-словенске и европске књижевности; поједнако устројитељ и стваралачке сцене самога Kрушевца: града-постојбине стваралаца богатога надахнућа.

   Заједно са својим саподвижницима у крушевачком духовном еко-простору, а уз саму границу са Хиландарском лозом Бата Ђидић сада поставља и наше епархијске делатнике; еда би сви потребити, гледајући лозу и окушајући је знали у будућности како даље практично са чадочежњом и заповешћу о рађању, умножавању и насељењу земље!

   Удивљени смо једнако појавом и ликовном опремом првенца: Летописа о древној Немањиној и Хиландарској целебној лози и њеним дометима; како најуже у Расинском округу, тако најшире у Српском роду наше епохе. Једнако и међу околним поштоваоцима наших светиња.


   Епископ крушевачки Давид

   извор: www.spc.rs

Нема коментара:

Постави коментар