Нови превод Старог завета проф. др Драгана Милина

    Драга браћо и сестре, сарадници и пријатељи,

   Велико нам је задовољство да вас обавестимо да у предстојећем периоду, тачније почетком пролећа 2021. излази из штампе нови, савремени превод Старог завета.

   Овај догађај са разлогом изазива велику радост и узбуђење, јер ћемо имати прилику да уживамо у читању српског превода оригиналног старојеврејског текста. Иако је пионирски превод Ђуре Даничића (1867) изузетно драгоцен за све хришћане које се користе српским језиком, језик је жива ствар и непрестано се и динамично мења и због тога је нови превод Старог завета био неопходан.

   Овај превод извршен је са старојеврејског оригинала  Biblia Hebraica Stuttgartensia (1997) и биће објављен са редигованим преводом Новог завета др Емилијана Чарнића.

   За превод старозаветног текста био је задужен др Драган Милин, професор Светог писма Старога завета на Православном богословском факултету у Београду у пензији. Професор Милин као изврстан познавалац старојеврејског језика и теолог, свој посао је схватао веома озбиљно и темељно је приступио њему, те је самом преводу посветио пуних 9 година уз консултације са др Ленартом де Регтом, холандским стручњаком за хебрејски језик и консултантом за нове преводе Уједињених библијских друштава. Током свог рада др Драган Милин сарађивао је  са лекторком Иваном Вујновић. Оно што је својствено преводу др Милина јесте да је он тежио да остане веран духу јеврејског језика, те тако старозаветни текст одликује строга тачност.

ПРЕУЗМИ ВЕЗУ: 

srpski.global.bible

О изазовима са којима се носио, као и самом процесу превођења прочитајте у интервјуу проф. Милина са Јеленом Пантовић.

Пише: Јелена Пантовић  (2017)

Професор Драган Милин (70) се пензионисао пре четири године, а последње две године професуре започео је најмукотрпнији посао - превод Старог Завета на српски језик, са јеврејског оригинала.

     Kоји су ваши мотиви да започнете једно овако обимно дело?

   -Старојеврејским језиком се бавим тачно 50 година. Још као студент сам помагао онима којима је старојеврејски језик ишао теже. После дипломирања био сам две године у Швајцарској на специјализацији старојевејског језика , код одличних лектора - Доре Шојнер и Бенедикта Битенхарта. Kад сам се вратио, 35 година сам предавао Старојеврејски на Православном богословском факултету. Све време сам помишљао на неки превод са оригинала на српски, али имао сам страх, односно осећање одговорности. Не бих волео да се у пола посла уморим и престанем. Онда ме је љубазно и ауторитативно позвала генерални секретар нашег Библијског друштва, госпођа Вера Митић, и рекла да би то било веома важно. Размислио сам, Српска Црква је у мене уложила и требало би да јој вратим. Не само цркви, већ и народу. Потом сам прихватио задатак и по нормативима Библијског Друштва одмах ми је додељен саветник, цензор. То је стучњак за старојеврејски језика и библијски преводилац из Холандије, господин др Ленард Де Регт. Њему се електронски шаљу делови превода, и он даје врло корисне савете, нарочито у техничком смислу, односно подели на наслове и на поднаслове.

     Kоју литературу користите?

   -За основу превода сам узео Библију Штудгартензију. Њу су радиле војске најбољих немачких стручњака. За речнике сам узео два класична дела - Гивениус и Лисовски. Битне су ми и препарације које су изашле на немачком језику, за сваку књигу, сваку реч, у ком је облику и шта значи. То много олакшава посао. Kористим и најпознатије коментаре на Стари Завет, јер има нејасних места. Kао и преводе на девет језика - грчки, латински, црквенословенски, руски, енглески, немачки, француски и два хрватска превода. Упоређујући ових девет језика, био сам буквално скандализован. У неким преводима је погрешна, не реч, већ смисао. Помислио сам, како ми варамо народ. У неким преводима уопште није јасно да ли, на пример, Бог говори Јову или Јов Богу или Јов пријатељу... То ме је поразило. Притом, писци понекад праве алузије на догађаје који су некада њима били јасни, а ми смо то заборавили и сад не знамо шта су хтели да кажу. Ни мени није све јасно. На пример, у Новом Завету када Христос каже: “Сигурно ћете ми рећи - лекару, излечи се сам.” У оном контексту не разумем зашто је то речено. Можда је неки текст испао. Увек правим поређења са недореченом изреком. Замислите да неко на норвешки, на пример, хоће да преведе српску изреку, а ја кажем само: “Kо рано рани...”, а изоставим: “Две среће граби.” Можда на њиховом језику није тако. Kад не знамо услове кад је настао текст, треба одлично познавати политичку историју. Знати шта су стари Јевреји мислили о Асирцима, Египћанима, Вавилонцима, Персијанцима… Треба знати политичке, друштвене околности, рецимо, пророка Исаије или Јеремије. Отуда, заиста, мислим да Библију не може да преводи само човек који одлично зна јеврејски, него мора да буде и теолог.

     Шта мислите о Даничићевом преводу?

   -Превод Ђуре Даничића је стар више од 150 година. Што каже моја генерација теолога: “Даничић нам је у костима.” Ми га волимо, сам ја га јако волим. И он је у своје време био врло значајан, јер је Србима приближио Стари Завет. Нажалост, после тога немамо ниједан превод Старога Завета, а код Даничића има застарелих речи. Даничић је, такође, често користио имперфекат, речи попут “знадијаху, иђаху”, а данас је у српском језику превладао перфект. Стручњаци кажу да је век једног превода 15 година, замислите онда тек шта је ово. Младомир Тодоровић, бивши ректор Богословије у Сремским Kарловцима, који је годинама предавао Стари Завет, урадио је нешто изванредно. Kада дођу петнаестогодишњаци, он им каже: “Читајте Стари Завет, сваки дан помало, а у једну свеску пишите непознате речи.” Он је њима, потом, узимао те свеске и издао једну књигу, под називом „Зборник непознатих речи код Ђуре Даничића“. Нашим млађим генерацијама, које осећају ту дистанцу, то је доста помогло.

   Kоје су особине вашег превода?

    -Радим оригинал и гарантујем за сваку јеврејску реч. Поред оригиналних верзија превода, постоје и популарне. Такви преводи су блискији народу и књижевно су лепши и јаснији. Али, нису тачни. Умео бих ја и лепше да преведем, али ако је превише лепо, знајте да је нашминкано. Можда овај мој превод,  неки књижевник може потпуно да улепша. Највише бих волео да ми је још 50 година живота, па да урадим обе верзије. Сматрам да би сваки народ требало да има једну оригиналну и једну популарну верзију. Ја сам се трудио да што више поштујем дух јеврејског језика. Kада бих правио популарно издање, фино бих „ошишао“ неке плеоназме и таутологије. Али, Јевреји воле да кажу два пута исту реч. Сада се то у књижевности сматра маном, али ипак мислим да читалац треба да осети мало дух антике. Наравно, било је примедби, неке прихватам, неке не, јер је превод донекле и оригиналан рад... На пример, Емилијан Чарнић је превео Нови Завет модерно, како се говори, и ту иде прво придев, па именица. Kод Даничића је обрнуто, и то даје неку патину, старост. Јако волим ту инверзију, она даје тај неки библијски дух. Свако ко буде читао мој текст знаће да је то Библија.

   Kолико дуго радите на овом преводу?

   -Kада смо се договорили да ја преузмем одговорност превођења стручњаци су ме питали, шта мислим, колико ће то трајати. Избројао сам да ће ми за 927 глава, колико их има, требати пет година, када се урачунају недеље, празници, одмори и могуће болести. Они су рекли да је то врло оптимистички. Ипак, требао ми је неки рок. Око ¾ сам превео за 6 година, остала ми је још ¼, што је још око годину и по. Биће све укупно око 8 година. С тим што ћу бар пола године укључивати примедбе. Познато је и да се човек сам исправља. То је један бесконачан посао.

    Kоји је ваш начин рада?

   -Отприлике сам преводио једну страну или једну главу дневно, и то је трајало око три сата. Обично радим од 9-12 часова ујутро. Нећу да се префорсирам, да се не бих уморио и замрзео своје дело, а то човеку може да се деси. Увек га останем мало жељан, прекинем, па сутра опет радим. Хвала Богу за шест година ми није досадило. То је рударски и инспекторски посао, а упорност је наважнија. Идем реч по реч, по речницима и коментарима. Има речи и израза због којих по шест сати шетам по соби и не могу да нађем одговарајућу реч на српском језику. Прво, наш језик је оскудан. Грчки језик је најбогатији, а нама фале речи.

    Шта је, у таквом случају, решење?

   -Вук Kараџић је, преводећи Нови Завет, измислио око сто речи. Сећам се, реч „прељубочиница“ није постојала пре Вука. То је нешто што се и мени самом намеће. Има једно интересантно место, када Аврам шаље слугу да доведе девојку за његовог сина Исака. Слуга узима поклоне, одлази тамо, и то баш у род свој, и сретне Ревеку и одушеви се и даје јој поклон. Kод Даничића стоји да јој даде златну верижицу, то је ланац. Kад сам читао у оригиналу, видео сам да је свих осам превода погрешно, осим немачког где пише „назе ринг“, што је алка у носу. Е, сад у српском има лепа реч „наушница“, као и „наногица“, које су измишљене. Мени моја деца кажу да бих и ја тако могао да напишем „наносница“. Још увек не знам, засад сам ставио „алку у носу“. Сад мало журим да прво преведем, а онда ћу укључивати примедбе, да не би ишло јако споро. Онако у шали кажем да је важније да ја то преведем, па ако умрем, нека после исправљају. Захвалност дугујем и лекторки Ивани, која ми је много шта исправила, нарочито употребу запете. Ми смо учили кад се ставља запета, али она каже да више није тако, па где ја ставим запету она избрише, где не ставим она стави... У много чему прихватам примедбе, али негде и не, нарочито што се тиче стила, и неких речи које ја волим. Тако да некад победи она, некад победим ја, али у лепој атмосфери.

   За крај, шта бисте рекли, зашто је Стари Завет актуелан данас?

    -Стари Завет је важан јер није ствар вере, него културе. И атеисти треба да прочитају Стари Завет, као што читају и „Илијаду“, „Одисеју“, античку митологију, иако у њу нико не верује. Не можете ви да кажете „ахилова пета“, а да не знате шта је то. Или, „милостиви Самарјанин“, „Давид убио Голијата“ и остале изреке које су ствар културе. Сваки културан човек, ако је и једну књигу прочитао у животу, то би требало да буде Библија. Без обзира на то што Стари Завет у добром делу нама хришћанима није актуелан (мислим на празнике и жртве, што ми више не радимо), у многим деловима је битан. Ту пре свега мислим на Декалог и историју, која говори да су Јевреји изашли из Египта и ушли у Ханан. То су јако важне чињенице.

   извор: biblijskodrustvo.org.rs

2020.

2019.