Још једна година је прошла у мору вечности, а историји је предат још један документ по којем ће Праведни судија судити свима по делима својим.
Срећна вам, вољени православни народе, Нова година! Још једна година је прешла у јечност. Нестала је заувек у простору вечности, попут капљице у мору, никада се неће вратити, ни појавити.
Година је прошла, али запитајмо се, вољена браћо и сестре, да ли је прошло и нестало све оно што смо радили током протекле године? Не, браћо, не! Прошла је година, али сва наша добра дела и греси остали су, живе и живеће до самог Христовог суда. Kако наша дела могу нестати кад их је Анђео забелеежио у вечну књигу Божје правде, кроз коју ћемо се на Страшном суду сећати свега што смо учинили, и доброг и лошег.
Још једна година је прошла у мору вечности, а историји је предат још један документ по којем ће Праведни судија судити свима по дјелима својим.
На новогодишњи дан, пошто означава границу између прошлости и надолазеће Нове године, рађа се потреба да проникнемо у смисао управо проживљене године и потражимо у њој лекције које би нам могле бити корисне у будућности.
Најдубље значење празника које је утврдила Црква лежи управо у чињеници да они, означавајући границе између одређених периода, пружају прилику свакој души, која још није потпуно пропала у моралном ковчегу сујете, чак и на тренутак да слободно дише и са олакшаним срцем да се окрене неисцрпном Извору истинског живота и сваке обнове како би из њега извукао ону воду живу, која ће му, освјежавајући читав духовни живот, дати снагу, како за непристрасну оцену његове прошлости, тако и за поновно рођење у будућности.
Завиримо у своју душу и савест и дајмо извјештај о протеклој години. Прије свега, питаћу богаташе. Шта сте добро учинили прошле године? Видели сте јадног комшију, јесте ли му помогли? Имали сте дужника који је услед несреће пао у беду и сиромаштво, да ли сте му опростили дуг или бар половину дуга? А ако је некоме дуговао, а не вама, да ли сте му помогли да плати своје обавезе? Да ли сте видели пролазника, ходочасника или обичног путника, да ли сте га замолили да дође у кућу? Да ли сте му понудили свој оброк? Јесте ли у тешком тренутку живота помогли сиромашној удовици или сирочићу? Да ли сте чули да је ваш комшија болестан, да ли сте долазили код њега, да ли сте га питали шта му треба и шта жели? Да ли сте му пружили имало утехе?
А ви, сиромашни, примивши милостињу од богатих, јесте ли били захвални? Да ли сте се молили Богу? У жалости, ниси ли гунђао против Господа и стрпљиво носио крст живота?
Оче, јеси ли научио своју децу хришћанском животу? Да ли знају да се моле Богу, одлазе у Цркву и поштују своје учитеље?
Јеси ли, мајко, своју ћерку научила хришћанској побожности и понизности? А ви, синови и кћери, поштујете ли своје родитеље, слушате ли их? Нисте ли их повредили својом непослушношћу и грубошћу?
А ви, супружници, да ли сте поштовали свети закон брачне заједнице, да ли сте били верни великој тајни брака?
А ако међу нама постоји неко ко је током протекле године, све дане и ноћи, сате и минуте, додавао само грех на грех, безакоње на безакоње, онда се уразумите, осврните се на живот који је прошао у гресима, гледајте у блиску смрт, погледајте према страшном и праведном Судији, проникните доље у понор отвореног пакла и размислите о својој будућности, о судбини која вас очекује тамо, у загробном животу.
Мач Божјег гнева већ виси над тобом, вечна ватра већ букти под тобом. Ужасни се, вољени брате!
Обратите се што прије Христу Спаситељу са покајањем и молитвом. Ослободиће вас сваког греха, иако су били бројнији и од морског песка; Научиће вас да чините добро, научиће вас како да се молите, радите и волите; Смиловаће вам се и послаће вам своју благодат са висине неба. Kада, коначно, сви схватимо да наша сврха није овде на земљи, ни у овом грешном свету, јер јесмо: „ново небо и нова земља, по Божјем обећању, у њима живи правда“ (2. Петар. 3 ,13).
Сагледајмо протеклу годину са највише тачке гледишта, из које се заклањају сви ситни, вечито противоречни интереси и појављује се само нешто општије, што је важно за читав ток живота, тада искрено, имамо право да кажемо да је протекла година донијела много добра и утехе.
Прошле године Русија је уживала благодати тог спољног и унутрашњег света, што је једино могуће у наше време, под постојећим условима. Црква Христова је мирно спровела у дело свето јеванђелско учење и била је, као и увек, ризница истине и знања. Господ је такође дао људима обилан род.
У јавном животу забележен је пораст духовних сила усмерених на лечење оних дубоких тегоба које су нам остале у наслеђе из претходних година. Истина, уз тако светле особине, живот није постао оскудан са суморном страном. Било је атеиста, клеветача вере и угњетавача, мање-више као и увек. Душе многих људи у њиховим дубинама прошле године нису запалиле свети огањ вере, наде и љубави. Било је пљачки, убистава, пожара и самоубистава. Очеви су убијали синове, а синови очеве и мајке. Мајке су убијале малу децу, деца су убијала родитеље. Грешни и горки свет, као и готово увек, представљао је страшну слику.
Ох, страшни свете, до кад ћеш дивљати, до кад се борити против Бога? Устаните из свог духовног слепила и не губите свети завет нашег Бога. Зашто се лудо предајеш страстима, зашто демон злобе, неверја и суровог немилосрђа тако тријумфује у теби, зашто те је обузео сурови понос, зашто тражиш све више нових учења када је Христово учење освојило цео свет? Знај тада, грешни свете, да никада нећеш наћи друге узвишене путеве осим пута који је Христос повукао. Зашто верујете и заносите се говорима нових контрапророка и непозваних учитеља који се купају у крви зла и у блату пророка?
Али знај, грешни свете, да осим Господа Христа нећеш наћи мира за себе, без Њега ћеш заувек лутати и заблуђивати се. Он једини, само Он, Господар умова и немирних срца, може бити ваш исцелитељ. Земља, вековна блудница, још увек није проклета од Бога, још увијек није подигао Своју осветничку десницу, покај се и понизи се и поверуј у Сина Божијег.
Научници, публицисти утврђују узрок свих злочина на свету у низу неповољних политичких и социјално-економских услова.
Kако се ове власти у савременој науци грдно греше?
Истина, наша политичка и социјално-економска ситуација још увек није савршена. Ни у културном погледу нисмо постигли пуни развој, али завирите у историју и видећете прве хришћане који нису имали ни политички ни социјално-економски статус. Били су прогоњени, потлачени, као нико од оних који сада плачу за својом судбином, а морални живот им је био многоструко бољи од нашег. Успели су да запале блиставу ватру вере и морала у својим катакомбама током прогона, погубљења и уз сво сиромаштво њихове културе. Знали су да буду високо морални у политичким и културним условима, много горих од ових у којим ми живимо.
Нека нам послуже као пример у нашем животу у наредној години, на чијем почетку нека нам Господ подари да се обновимо и непрестано се сјећамо да смо хришћани и да смо, према нашем звању, испунили Христов закон.
„Посматрајмо себе у потпуности држећи се и живећи часно, праведно и побожно у садашњем времену“ (Тим. 2.12).
Одричимо се свеобухватног егоизма и опасног поноса, од везаности за земаљски живот. „Тражите најприје царство Божије и правду Његову, и то је све, тј. додаће вам се привремени земаљски благослови “(Матеј 6, 33), заповеда нам Господ.
Пре свега, помолимо се данас да нам Господ опрости све наше грехе које смо починили прошле године, како би од нас одвратио свој праведни бес.
Подигнимо срдачну молитву за нашег Христољубивог Суверена и читаво Царство, за све који су на власти, за цркву и читав православни свет, за добробит вољене Русије и да живимо тихим и смиреним животом у свој побожности и чистоти.
Амин!
Из књиге „Завјет руском народу“, Одеса, 1912, Публикација „Братског друштва“
Са руског Милосава Церовић
извор: pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар