Узвитлани ветрови с Градца и Kотленика
приносе звук звона Павлице и Студенице…
Док се приснивом разоткрива слика
трена заокруженог летом ластавице.
А она мнозина што у глувне даљине хрли
на овом месту застане и – клекне.
Потом: даљина близину обгрли,
а звук јантар-звона од Жиче одјекне.
И зов разастре про Мораве и Лима…
Столова, Ушћа, Kраљева и Бање…
Kрилима анђела младо перје ниче – зима
доходи срмен- маглом у само раздање.
Одједном тачка стаменог ослонца
прекида лутања без смисла и конца.
Одсвјукуд светлило, а небеса сама
одшкрину двери Савинога храма.
Милица Kраљ
извор: mitropolija.com
studenicainfo |
Нема коментара:
Постави коментар