"Храмовна здања су супротност крхког ткања песме. Па ипак, они се негде сустижу: архитектура позајмљује своје димензије песми. Истовремено, храм је простор у којем песма треба да одзвања. Заједно, песма и храм, могу да се уздижу, али заједно могу и да пропадају у понор неке историјске кризе. У сваком случају, храм је она чврста тачка која нам је потребна. На другој страни су флуидност језика и песничке форме. Песничко дело када достиже врхунац свог смисла, када постаје визија која се наизглед не може превазићи, нема ону дефинитивност коју имају света и свештена здања. Песма је оквир за појаву великих визија. Али последње истине се најбоље означавају ткањем речи и стихова.”
одломак из итервјуа "Политици", 2007.
Фотографија: купола Сабора Александра Невског, Јалта,
Kрим, јануар 2021.
Нема коментара:
Постави коментар