На реках Вавилонских, тамо сједохом и плакахом, вњегда помјанути Сиона. На вердих посредје јего објесихом органи нашја. Јако тамо вопросиша ни кљенши нас оо словесјех пјесњеј, и ведши нас о пјении, воспојте нам от пјеснеј сионских. Kако воспоем пјесан господњу, на земљи чужде. Ашче забусу тебе Јерусалиме забвена буди десница моја. Приљпни јазик мој гортани мојему, ашче не помјану тебе, ачше не предложу Јерусалима, јако в началје веселија мојего. Помјани господи сини едомскија, в ден Јерусалимљ глагољушча истошчајте, истошчајте до основаниј јего. Д шчи Вавилонја окајанаја, блажен иже воздаст тебје, воздајаније твоје, јеже воздала јеси нам. Блажен иже имет и разбијет младенци твоја о камен. Алилуја.
ПРЕВОД
На рекама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо,
када се опоменусмо Сиона. На врбама посред њега обесисмо харфе наше. Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи певања, и који нас одведоше за песме (наше): Певајте нам од песама Сионских. Kако ћемо певати песму Господњу на земљи туђој? Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога. Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог! Kћери Вавилонска, злонесрећнице, блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила; блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен
Поје: јереј Видак Вујадиновић
Аматерски снимак, урађен за потребе учења Српског Црквеног појања
Снимљено у храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосансог у Фочи
Уредништво: Редакција Богословије Светог Петра Дабробосанског
јереј Видак Вујадиновић
Ђорђе Веселиновић IV разред
Лазар Јеремић II разред.
2020. г.
извор:
 |
| Манастир Вазнесење |
Нема коментара:
Постави коментар